Дело

БОСНА II ЕРЦЕГОВИНА 33 (’ православнима ннсу имали неприлика. Код њих био им је противан поглавито црквепп сјај, који је хијерархија примила од Византије. Но онп једва ако су на својим планинама тек по чувењу знали за тај еја.ј, а православнп свештеннци, које су пз близа могли вндети, нису могли бити прекоравани ради раскоштва, већ су им се, на против, простотом жнвота и обичаја пре приближавали исто као и православни народ. Православна црква била је у опште својим староверским карактером ближа богумилству него лп католнчанству, које .је још тада много одсгупало од првобитног рншћанства, те је ради тога у многим католнчким земљама частајало врење н дубоко незадовољство. II социјалним погледима такође бнло је Православље блиско богумнлству. II православнпма била .је патријархална демократија друштвенн идеал. Разлика ту није била већа, но, како .је већ речено, као између сточарства и земљорадње, које се једно с другим уплетало и допуњавало, а не потирало. Па још изгледа, да је српско земљорадннштво, пошто је сматрало сточарство за очуванијп привреднп и друштвени облик но што је земљорадња, веровало богумнлима, да .је такође њихова вера старији н очуванији облик ришћанства но и само Православље. Да је тако сматрано, доказује облик српског Православља и сад какво је. Уплнв богумилства на српско Православље опажа се свуда, пада у очи, а нарочито у Босни, Ерцеговини и Црној Гори. Уверење, да савршени живот ришћански мора бити прост и чврст, подпомагано је вековним ратничким животом, пуним патње и жртава. Простота живота, нрезирање сјаја и раскоши посталоје народна философија Црногораца. Без ње онн не би издржали многовековну борбу, п не би одолелп намами која је нудила користи. Философија Православља у њих је појачана философијом богумилства, које .је при том по имену ншчезло. Заветничка, аскетска умереност Црногораца иодсећа правце на богумилско порекло. Правом Црногорпу и сад неумерност, неуздржљивост одузима све заслуге и чннн те га презру. Тако нознато држање Црногораца према женама утврђено је богумилством; основа му је патријархална. Остало је трагова да је богумила било п у Црној Гори (Букомирско језеро) или по турској најезди или пре ње. Но богумили су као такви пропали, само је остао њихов утицај на филосбфски поглед Црпогораца. А то све доказује, да је међу Дело књ. 26. 3