Дело

о4 Д Е Л 0 богумилима и православнима било духовне мешавпне, и да ова два верозакона нису билн непомнрљивп непријатељи. Но за то постојаше непомпрљиво непријатељство између богумилства и католичанства зато, што је католичанство имало све оно што је богумилству било неновољно. Богумиле је одбијала од католичанства, осим догматичне разлике, сувишна католичка формалистика, одбијало их ,је што су се католици прилепили за писану реч, коју су, но богумилскоме мишљењу, криво тумачили; даље, одбпјала их је истакнута ненародна хијерархија, организован поповски ред, тежња поповска за светском влашћу, насртљивост и расипање, и много још других ствари не само у католичке ноповштине, но и у свнх редова. Па и како су они, који су били у опште противу сваке власти, моглп поштоватп на пр. сјај рнмпапства, које се отима о првенство с најсплнијим владаоцима п присваја себи право да влада чптавнм светом! Псто тако мрзели су богумили у друштвеном иогледу феудализам, који је заједно са католичком пропагандом неуморно на њих наваљпвао са заиада и севера Јевропе. Главни пионери католнчанства н феудализма у Боснп билп су Маџари, с којима су Рватп ишли у корак. Римпапе проповедаху крсташки рат протпв богумила. Глас рпмпапски међутим остаје без последнца, п угарски краљеви не мећу на се знамење крста и не крећу на Босну само зато, што хоће прво да виде, да лп је лепим и лукавштином не би приморали да им се преда. Последњих година Душанова царевања угарски краљ Лауш потврди Твртка за босанског бана под погодоом, да гопи богумиле н да нх изгна. Нека богумилска властела одупре се и ставп под окриље Душаново. Богумили дигоше 1363. године устанак, који би савладан за кратко време, јер 1365. букну на ново, но сад је пред устаншма био сам брат краља Твртка, Вук. Тада Твртко познаде да не може владатн против народа, обуставља гоњење богумила и мири се с њима. Богумили стају под његову заставу и под његовом заповешћу нду против Лауша, п зло му се свете као кривцу што су били гоњени. Крајем 1388., у очи битке косовске, Твртко овлада Рватском и великим делом Далмације. У боју на Косову 1389. Твртко је помогао цару Лазару са 20.000 војске, којом је заповедао Владко Хранпћ. Занпмљиво је да су обе војске, п српска н турска, присвајале себи победу у томе велнком боју. Твртко .је јавно своју победу свему рнш-