Дело

ДОГАЂАЈН У ЗАГРЕБУ 437 кабннетом петроградским. Добро познати успех црногорске миепје нанео је тежак удар хрватском програму, који је одјекнуо у Босни п Албанији; али све то није отворило очи хрватским политичарнма, те да виде да се узалудно муче, и нознају неблагодарну ролу хрватског епископата, која пх је принуднла да играју пред Европом и пред Ватиканом, него је удвојило беснило њихово против Срба из Црне Горе и Србије. Ваља поменути потпуни неуспех Штадлерова пројекта, ако се хоће да појме септембарскп данн. Напало се на загребачке Србе, што су успели, захваљујући чудном раду и националној свести да оснују напредну банку, школе, многобројне радње, лист „Србобран“, који храбро одбпјаше бесомучне нападе хрватске штампе. Користили су се појавом једног рђавог чланка у „Србобрану“ где се понављала хрватска формула Гајева, и где се говорило да је будућност Хрвата везана за Србију и судбу њезнну. Од тога часа тон хрватских новина узвисио се до крајних граница дрскостп. Српским државама, владама, нацији, није се праштало нншта. Да наведем само у изводу скорашњи чланак листа „Нп аГ бка“, главног органа хрватског радикализма, којему је „ОћгоГ4 само скроман сапутник. У 195. ороју „Нгуа1бка“ је напала на црногорског кнеза, уводним чланком, нод насловом: Црногорска мпсија“. Писац чланка позива кнеза Николу да се прпзна хрватом(!П) и да „садејствује утврђењу великога Звоннмпрова царства, које је захватало и Црну Гору (!!!).“ То је јасна представа о правцу, који данас царује у хрватској нрестоници. Ево још једног извода из истих новина, а из одговора „Србобран“-у. „Српска идеја — пише орган радикалне партнје — то је синоним византизма, туђинске власти и ропства“ (ја вас штедим од б1с, од знакова чуђења н шггања, којима .је ншаран овај невероватни напис). „Срби немају нпкакве цивилизације, јер су за њу неспособнн. Понеки од њих имају спољашњн гладац цнвилизацпје, но огребпте их — па ћете наћи дивљаштво и варварство у најширем смислу те речи. У таком стању Срби ће бити све дотле докле буду туђили од себе благодети хрватске културе, и докле год буду протпвнп мисији хрватској на Балкану. Наћи ће се ељудп да кажу: не тиче се нас цивилизација Срба; оставимо