Дело

438 Д Е Л 0 мн Србе нека се ваљају у блату (буквално!). То мишљење је сасвим погрешно. Право да кажемо, Срба и нема: Срби су такви исти Хрвати, као и ми, само се од нас разликују по верн. А да бн лакше ностали православнима, онп су се креталн н другим именом и пазваше се Срби. Српско-хрватски конфлпкт није питање унутрашњег реда, чисто хрватскога. Ствар се тпче свега Балкапског Полуострова. Цео Балкан треба крпсталпзпратп н ослободити. А што заиадна цивилизацпја пи до сад ппје могла задобитп Балкан, томе су крнвн Срби. Они су нзазвалн турска освојења на Балкану. Оин се н нотчпшпнс турскоме ропству и цпвилизовани народи запада не могаху их нобедити‘\ „Шта ли бн било са Србијом, да Бог ннје настанио на Балкану Хрвате, тај елеменат цивилизације, мнра п слободе? Споразум је између ернске п хрватске пдеје немогућан, јер друга прву искључује. Даље од прикривености п увијања! Је лн бол>е ратоватн за слободу, уједињење, еманципацнју и кристализацију под заштитом хрватске (читај, аустрнјске) идеје, пли статп на страну ропства н туђпнске превласти? Имају реч ириврженпци ропства!“ Ја сам одржао реч н избавио вас од прекида. Али, шта да помпслимо о овој страницн? Онајензраз друштвене психопатологије, на њу не смемо гледатн другчнје, него — као на продукт народног ума што .је пзгубпо равнотежу н штојепоражен на самом извору живота. Народ, потчињен најуниженијем старатељству, с автономијом без нкаквих атрибута власти, завнсан од Угарске у свему што се тиче главнијих елемената, слободе, а међутим робовима назива народ Карађорђевића, Милоша и Пегровића, — такав парод .је врло редак ирпмер општега бузумља у маси. Ви сте по свој прнлицн склони да све ове нснаде припншете радпкалној партнјп и секти Старчевићевој. Али, на жалост, то би била велика погрешка. „Оћгог“, орган Штросмајерове партије, главни стан умеренпх Хрвата, као што су: Смичиклас, Мазура, Захар, Деренчини др. приврженнцн илирнзма, сматрали су за част да се надмећу с „Нпта4бк-от“ у том оезумном походу на Србе. Они се одрекоше свог моралног вођа, п погазивши најтврђе траднцнје 50-тогодншњих тежњн за уједнњење допустише, да „Оћгог“ нзађе на улнцу, под фирмом католнчког духовенства, као његов „тардшт огцапитД па је тако раскинуо н последње везе, што га везнваху с узвишенпјпм појимањем народног развића, У чланку, који удара на