Дело

446 Д Е Л 0 ирво, да пема нп једног округа у Србпји од мпого стотпна хиљада душа; друго, да нема ни једног округа који би био сасвнм без и једног лекара; има три округа и неколико срескпх места празних, али зато ни једно окружје није без лекара. То, што окрузи нису попуњени, крив је од частп и г. Срећковић, што не хте у округ, него нађе згоду да остапе у војсци, где би могло бити без њега, и онако пх има доста“. У томе му је смнслу и даље одговарао. На једном месту му довпкује: „Централна санитетска управа прописује правила за одржање општег здравља од нрнлепчнве и заразне болести, а не може се старати ни за поједине људе ни за поједнна места; зато су одређене друге власти које знају свој носао. II како би то могло бити да се на прилику еанитетска цептрална управа стара о барама, касапницама, водоводима и т. д. и о појединим местима у окрузима књажевачком, шабачком, крушевачком и т. д. Требало би онда да г. Срећковпћ буде начелник санитета, па да се попне иа какав ваздушни балон, одакле би са његовим познатим дурбином све видети могао п све управљао у свој џеп. Пдн, будало, што се брукаш!“ Онда прелазп на пројекте Сретенове, на оно што би, но његовом мпшљењу, требало, и ту је тек г. начелник осуо паљбу. Има ту страшних места, пма и таквпх да се не могу понављатп. Али ипак да видимо шта каже о бари Венецији: „Г, Срећковпћу! Санптетској централној уирави све је једно, Београд, Крагујевац, Шабац и т. д.; о меснпм педостацпма брине се месна санитетска полиција. За београдску бару питај све редом управптеље ове вароши и физикусе београдске, међу овима пма их п више пријатеља који су дуго времена на томе месту седелп али нису од рада оседели“. „Ја о тој бари београдској, не са стране централне сапитетске управе, но као приватан грађанин, радим преко 10 година, разуме се не с-а овдашњом општпном, као што би требало кад би она бпла у стању да тај терет поднесе, него са државним органима, и још пре 4—5 год. успео сам био до тога, да је подигнут био целокупан план од бара с намером да се канал прокопа од Топчидера до Мале Пијаце; али ви знате зашто се то није могло остварити. Доцније, на 2—3 године, ја сам био настао око тога и дотерао сам дотле, да је правитељство одредило неколико стотнна робијаша да се бара прокопа и оцеди и сада само за тим стоји, да се нађе п да мн се упути инжн-