Дело

454 Д Е Л 0 3°. — Напон земљнне струје може се одређпватп само у доба струјиног затншја, када струје иду редовним током, јер за време- магнетскпх пертурбација, Земљине струје могу бнти тако .јаке, да могу спречптп и само телеграфисање. \УИс1 је одредио напон за Петроград као максимум 0,050 Волта. За Софију одредио је г. Бахметјев као максимум 0,235 Волта. Обе вредности добнвене су према размаку електрода од 1 километра. 4°. — Између екстрема Земљнне струје и елемената Земног магнетизма — нарочито деклннацнје — постоји извесна подударност. Горе смо поменули како су ти екстремп распоређенп у току дана за Земљину струју, екстреми иак дневних промена деклинације .јављају се просечно у Зс пре подне (I максимум), у 10с пре нодне (1 минимум), у 2С после подне (II макспм\м)и у 9С по подне (II мпннмум). Из овога се види, да се макспмуми магнетске деклинације јављају нешто испред макснмума струје, а да се минимумп магнетске деклннацнје .јављају после минпмума етрује. 5°. — Проднрање влаге у земљу, дакле кише и т. д. слаби електричну струју па јој чак н правац мења. Појаве електрпчкпх пражњега у атмосферп (непогоде) иричињавају јаке поремећаје у Земљиној струјп, којн се појављују много ранпје пре почетка електричких пражњења (непогода). 6°. — 0 утпцају Сунчевих помрачења на Земљине с-трује постојн врло мало података, тако да се о том питању не може ништа одређено рећп. 7°. — Посматрањем у ириликама појаве земљотреса показано је, да трусовп у оиште јако утпчу на обичан ток Земљинпх струја. 8°. — Између стања дубинске воде и Земљнне струје такође постоји извесан правилан однос, који је у главном такав; да макснмум нпвоа дубинске воде просечно наступа око 7С по подне, а минимум око 10° 30т пре подне; у то доба обично наступа мпнимум Земљине струје. УУ главном постоје трн узрока постајању Земљнннх електричних струја п то: I — Термоелектричне особнне саме Земље; II — Дубинска вода п III — Постепено хлађење наше Земље. Та трп узрока прегледаћемо редом.