Дело

X Р 0 Н II К А 4бб I. Термоелектричне особине Земљине Већ сама околност, да Сунце по свом положају над хорпзонтом утпче на ток Земљиних струја у неком месту показује, да у овом питању нпкако не смемо изгубити пз впда Сунчеву енергију. Та се енергија обелодањује у облику светлости и топлоте. Светлост под извеснпм околностима може нзазвати фотоелектричне струје, али као што се из посматрања \УПс1-ових пзводи, не поетоји никаква зависност између атмосферског електрицитета (ако се и његово постајање подведе под утнцај зракова јачега преламања)1 и Земљпних струја. Према томе остаје још само топлота Сунчева, која се обелодањује током метеоролошкнх елемената: темнературе ваздуха и земљине површине, влажности, атмосферског притиска п т. д. На први поглед изгледа мало чудновато, како се могу тражити узроци Земљиним струјама у топлотн Сунчевој, која регулише ток метеоролошких елемената, кад Земљине струје у току од 24 сата показуЈу у опште 2 минимума и 2 максимума, док већнна метеоролошкнх елемената за то псто време не показују 4 екстремне вредности, већ их нмају само 2. Ну то питање отпада чим кажемо: да је Сунчева топлота само један од оннх узрока, који пзазивају Земљину струју. На основу посматрања температуре ваздуха утврђено је: да минимум просечно наступа око бћ-2 сати пре подне, а максимум око 21!-2 по подне. Показали смо горе, да минимум струје наступа око 77-2 сати пре нодне и око 6 сати по подне, а максимум око б3А сати пре подне и 33/4 сатн по подне. Екстремп струје, а нарочито максимум у б3Д сати нре подне и миннмум у 6 сати по подне морају се тумачнти другим узроцима а не Сунчевом топлотом. Кад се још узме у обзир и то, да максимум температуре ваздуха наступа увек пре максимума температуре земљишта, онда се доба за екстремне температуре и Земљину струју све већма приближују међу собом, па се на извесној незнатној дубини и поклапају узајамно. С обзиром на ту аналогију нзмеђу тока температуре н оба екстрема Земљине струје, можемо сматрати: да је Сунчева 1 Наставник 1900. чланак: Атмосферски електрпцитет стр. 447—4(50. Наставник 1901. чланак: Електрпчпа пражњења у атмосфери стр. 139—143.