Дело

Д Е Л 0 4бв топлота један од узрока Земљиних струја. То ће рећи, један део Земљиних струја развија се утицајем термоелектричних струја Земљиних. За развиће пак термоелектрнчних струја, морају бити задовољена два битна услова: температурна разлика и разлика у саставу спроводника топлоте. Сада ћемо впдети, јесу ли ти услови задовољени на Земљп. Површина Земљина састављена је нешто од земље, нешто од воде, прн чему земља ннје свуда .једне псте врсте и састава. Температура површпне Земљине није свуда подједнака, а то опет долазп од различптпх узрока. Тп узроцп у главном леже: 1° у супротпостп годишњих доба т. ј. кад је па северној хемпсферп зима, на јужној је лето п обратно; 2° у опште у локалним приликама: облачностп, ветру, висијама, нпзијама и т. д. Поред високе температуре у каквој низији одржава се у непосредној близинп сасвим нпска температура на каквом вису, покривеном вечитим снегом. Све то укупно јесте узрок постајању Земљппе струје. „Локалне" термоелектричне струје утичу међу собом појачавајућп се пли ослабљујући се. Н>нхова резултанта мора имати извесну стварну вредност, а никада не може бптп једнака нули, што се лако може разумети кад се узме у обзир супротност доба дана у псто време (кад је код нас дан, тада је код антипода ноћ). Где су поволдшје прплике, које изазивају постанак термоелектрпчнпх струја, ту ће се оне и развптп јаче на пр. у планпнским пределпма, на морској обалп и т. д. Докази овоме налазе се у посматрањнма \УП<1-овим у Руспји. Код њега, при магнетски тихом времену најјаче промепе Земљине струје достижу до велпчине 0,0080 Волтп (раздаљина електрода = 1 км). Кад се пак узме у рачун и то, да у тнм струјама има н хемпских струја, онда је та вредност у самој стварп још мања. Вгап<1ег је у Швајцарској нашао величину 0,0526 Волтп, а г. Бахметјев у Бугарској на 0,0650 Волти. Из тога се нзводи, као што се и могло очекнвати, да је у великим равницама (Руспја) Земљнна струја слабија, него ли у планинским пределима (Алпн, Балкан). По овој теорији на мору пли океану морала бп Земљина етруја прн тнхом времену бити врло слаба и не прелазити вредиост од 0,008 Волти (при размаку електрода 1 км.). То је пак са свпм природно, јер тако великп резервоар, као што је море илн океан са равномерним саставом воде н нема оних услова