Дело

460 Д Е Л 0 једнаког покрета дубинске воде, што опет са своје стране завпси од разннх околности на пр. температуре, материје капилара, влажности п притиска ваздуха, природе површнне и љеног рељефа. Пре но што завршпмо разговор о ово.ј другој компонентп Земљнне струје, морамо још обратити пажњу па вероватне покрете дубннске воде у хорнзонталном нравцу, и то од истока на запад. Ако је ротација Земљина узрок појавп. да све реке које теку меридцјанским правцем поглавито руше евоју западну обалу, онда имамо права сматрати: да и дубинска вода може имати напредно кретање од истока на запад. По себи се разуме, да је такво непрекндно покретање могућно само у великим равннцама н где поред тога постоји излаз за ту воду на пр. у реке, мора п т. д. Такво кретање мора изазпватп електрнчне струје, које теку у правцу од истока на запад. То су потврдили физичари ХбПпег. На«;а, С1агк, I)огп, РЛб1ег, ЕсШтсћ У погледу на то, да је главна Земљина струја управљена од ЈЗ на СП, морамо допустити, да те „поетојане етрује“ или изазивају тако јаку поларпзацију, да овде имамо посла само са поларизационим струјама, чијн се правац у главном подудара са правцем Земљине струје — илп су те „постојане струје“ у пзвесним течностпма независне од правца воденог тока. Пзгледа да ће се ово друго нотврдптп. IIIIII Постепено хлађење земље Да пређемо сада на трећп узрок постајању Земљине струје. Г. Бахметјев извршио је извесне огледе о електрпчној струјп, крја постаје прилпком хлађења истопљених метала олова, калаја, кадмпјума н бизмута. Тп су га огледи довелн до овнх резултата: 1. ° — Хлађењем нстопљеног метала постају у њему електрнчне струје, чија јачина ето.ји до прнроде метала. Најјаче се струје јављају у бизмуту (по очвршћавању највише 0,025 Волта) а најслабије у легури бизмута и калаја (по очвршћавању највише 0,002 Волта прп раздаљини електрода од 35 шш). 2. ° — Ток струје при хлађењу прави један скок за време очвршћавања метала, алп који не зависи од промене отпора. Максимум струје (кад се не узме у обзир тај скок) добија се