Дело

470 Д Е Л 0 мисле нови кантијанци који с Еантом заједно тврде да човек може знати само оно што се јавља, што се појављује, а унутрашњост, суштину стварн нс може знати. Они не признају да се и суштина појављује и да у нојави једне ствари има и суштипе те ствари, као што Хегл. каже. За њих су простор и време творевинс духа човекова којих у ирироди ван човека нема и да човек само кроз тај свој медијум иознаје спољни свет, те јс то познавање само познавање појава ствари а никако познавање самих ствари какве су оне .по себи1*. Шта је иза појава, у унутрашњости ствари, мн не знамо; и не само што не знамо, него не можемо никад ни знаги. То ум човеков не може да зна ио самој својој нрироди. Ту је граница његове моћи познања. Тако вели Кант, а с њим п садашњи каитијанци. И тако је Кант осгавио једна вратанца и за Бога, за религиЈу. * Да пратимо нашег ФИлосоФа кроз све његове иогледе одвело бн нас сувише далеко. Ми ћсмо примера ради зауставити се мало само на по некима од њнх. Тако нам иисац у свом психолошком ногледу доказује, или боље рећи тврди разним Фразама, да су сељаци и неученн и ненисмени људи исто тако добри нсихолози као п г. Вунт, само што они не уиотребљавају оне учене нпзиве, а у свом логичком погледу да су опет сељацн и ненисмени људи нето тако добри логичарн као и Арпстогело, Хегл, Миљ п Вунт. Тако је, даље, иисац у свом економском иогледу утврдио да .је ироблсм људског благостаља нерешљив, дајељудско благостање само заблуда интелигентних друштвених слојева чију интелнгенцију ппсац меће нод козје ноге, да национална економија није ништа друго него опо што је инстиктивно и ненамерно схваћено у историјском развитку људске расе, да се Маркс и Керије поред све разлике у теорији налазе иа истом земљишту јер докле Кернје хоће да радник п „капиталиста* буду једно лице, као што је то по тврђењу писца у нас у Србији, дотле Маркс хоће онако нмовно стање као што је у породпчко.ј заједници, где је капитал у земљишту и осталом заједннчка својина, што је опет остварено у „одабраној* српској породици, задрузи: да све економске теорије, у колико су од вредностн, представљају повратак првобитном стању, што није реакција и назадовање него истинско напредовање „кад друштва на пољу привредном дођу до толике истурености до које су дошла сувремена друштва куктурног света.“ У правном погледу свом писац нам казује како су се свиСзакони моралних и социјалних односа у оиште неопходних за срећу