Дело

Т11КА II БГШЈШОГРАфИЈА 477 ■ Статп Јурашекови' ћемо их ои,V а) Становнио Цела е1' Тракију [1Ф становника (Г> | вилајет са 35' новиика (Арио 6.000.000 стан Војна снага ( 1.5е - «• 35' 90» м Турска Грчка Србија Бугарска Црна Гора 4 Румунија 1' А.-Угарска 2.5*»' Русија 3.'**" (ва 1Ц Италија ЗЖн Енглеска 2.0" Франдуска 3.0' Немачка 5.500 Овде треба нзлагању бројн' Срб11 0ДВ0Ј1МИ ОЈ венима, јер бн • Двеју народвоетн: Срби, а у неш и зато све стати ске, било да ст л не може за сад гт. > решавање. Главно .је да еу они Словени, н сад при издагању њиховог бројног стања. I'. да нађе и добре статистичке податке и начин и саопштити, а да сс не огреши ни о Србс штину. Можда ће му когод за ово и замерити, гги на свом месту, она ће потећи или од какаквог срнског шовинисте, а на то се не треба е последњп прилози за решавање македонског ије балканских народа. Има пх свега четири: ш н грчки. И овде је г. Пајкер, као и у јерама, учинио намерно нешто, што није тренрегледи названи по државама, чија се истоТурска, Бугарска, Грчка (Византиско Царство) С р б и ј а и./1и С р п с к е з е м љ е, стој и: С е в е1ске Земље! Зашто је ово учињено? Онет ке: тај преглед додирује мало Босну и Херцееорији аустриске политике, иема Срба, него аца“, па онда разуме се не треба ни наслов: мо ми, и покрај поменутих двеју намерно учикартом добили више него иједном до сада. гиван у објашњењу македонског питања: није није ни Бугаре. Нама Србима донео је инак пред страни свет истину о Македонији н о се то према даиашњим приликама може гачним статистички подацима, дао иам је више Јагић, као Хрват, који се у своме нослсдњсм дној 11реси“ служио ногрешним бугарским Радоје Дединац. н трговина и Аустро-Угарска монархија. >а Божидара Никашиновића. Београд. дн. диа на овамо знатно је порасло код нас интеа итања. Тај је <1»акт у толико значајнији што о( врло живе нолитичке борбе, када де иажња 32 «*