Дело

КРИТИКА II БИБЛНОГРАфИЈА 477 здраву основу за његово решавање. Главно .је да су они Словени, п од тога треба поћи за сад при излагању њиховог бројног стања. Г. Иајкер је, дакле, умео да нађе и добре статистичке податке и начин па који ће се тп подаци саопштити, а да се не огреши ни о Србс ни о Бугаре, па ни о истину. Можда ће му когод за ово и замерити, али та замерка неће бити на свом месту, она ће потећи или од каквог' бугарског или од каквог српског шовинисте, а на то се не треба освртати. Носле ових, долазе последњп прилози за решавање македонског питања: преглед историје балканских народа. Има их свега четири: турски. бугарски, српски и грчки. И овде је г. Пајкер, као и у језичним интересним СФерама, учинио намерно нешто, што није требало да учини. Сви су прегледи названи по државама, чија се историја излаже: Европска Турска, Бугарска, Грчка (Византиско Царство) а где је требало рећи С р б и ј а или С р п с к е з е м љ е, стоји: С е в ерозаиадне Балканске Земље! Зашто је ово учињено? Опет због аустриске политике: тај иреглед додирује мало Босну и Херцеговину, а у њима, ио теорији аустриске политике, нема Срба, него „Босанаца и Херцеговаца% иа онда разуме се не треба ни наслов: Српске Земље! Нема сумње, да смо ми, и покрај поменутих двеју намерно учињених погрешака, овом картом добили више него иједном до сада. Г. Пајкер је био објективан у објашњењу македонског иитања: није заштићавао ни Србе, а није ни Бугаре. Нама Србима донео је ииак неке користи: изнео је пред страни свет истину о Македонији и Старој Србији, у колико се то према данашњим приликама може учинити, а служећи се тачним статистички подацима, дао нам је више као Немац, него проФ. Јагић, као Хрват, који се у своме последњем напису у ,Новој Слободној Преси“ служио погрешним бугарским иодацима. Радоје Дединац. Српска извозна трговина и Аустро-Угарска монархија. Разрађена предавања Божидара Никашиновића. Београд. 1903. Цена 0.50 дин. Од неколико година на овамо знатно је порасло код нас интересовање за економска питања. Тај је Факт у толико значајнији игго се маниФестује п у доба врло живс политичке борбе, када Је иажња Дело књ. 26. 32