Дело

Б Е Л Е III К Е 483 ника може видети како је живу делатиост развила Цар. Управа у прошлој години. Он служп ие само као неопходно иотребна ручна књига свима царинским чиновницима, него га могу корисно уиотребити и сви други којп се за царинске ствари интересују или нмћју посла са ериским царинарннцама. — Штета је што се у издавању оваквих зборнпка п остала наша надлештва не угледају па 1 Цфпнску Уираву. Порескп зборник, напр. не би био на одмет. Финансијски Преглед. Изишла је из штампе јануарска свеска с овом пптеренсантпом садржипом: 1901 у економском погледу; Економскп основи заштиге од С. Патена, нревео с енглеског Мил. Ј. Радовановић: Ојавпом кредиту од П. X. Болија, нревео Сп. Радојичић (наставак); Светозар Марковић и бирократскп систем од Слободана Јовановпћа: Производња злата у свету у 1901 годннп, превео М. М. X. (наставак); Наша царинска пракса од А. Ж. Илића; Из науке о познавању робе од 1)г. X. Грота, превео А. Ж. Илић (наставак); Књижевнп цреглед; Белешке; Службенп део. №б!ауш Ујезтк. — У свеску 4 књиге XI, осем школских вестн п књижевних обзнана о уџбеницима, пмају ови чланци: В. Божића, Неке понајвпше лоше ријечи коваппце у хрватском језику (свршетак): Ђ. Шурмина, Ситнп нрилозп за хрватски нренород — где говори о претечама Гајева Плирства, нарочито о Впкентнју Лустипи (Граматика италијанска, 1794, у Бечу) и Јоспфу Ђурковецком (КгоаЦзсћ-81а\'1зсће 8ргасћ1ећге, 1826, Пешта); М. Кузмпћа, Коментар Аристотеловој Поетпцп; С. Сркуља, Тко је био лажнн Димитрија I ? (свршетак): Е. Р е <• л е р а Прилог за иоменклатуру крал.ежњака (кићмењака), II <ћо: Птице. Публикације Балканске Комисије бечке. — Ка1бегћсће АкаЈеппе <1ег \УњбепбсћаПеп. ВсћгПДеи с1ег Ва1капсопнз 81ои. Бт^чпбНвсће АћНтИипу П. Пав < »зПнДуапвсће уоп Ргоћ Бг Бј.МЛеЦс. III. Ше ПЈа1ек1е Јез би<1Исћз1еп 8егћ1еибУ0П < >1а1 Вгосћ. \\деи. 1903. Бечка академија наука, поред другихсвојих нослова, ночела се од некога времена баввти и научним питањима која се тичу Балканскога Полуострва. Стога је она основала нарочпто одељење под именом „Балканска комиси,јаи са два иододељења — антпкварским н лингивистичким. Чему управо бечка академија хоће да послужи тпм својпм живим интересовањем за балканске ствари, иоказао је углавпом Љ. Стојановић у „Срн. Књижевном Гласнику" (књ. I, стр. 69 и даље), говорећи о првој књизи коју је издало лингвистпчко оделење ове академије, о студији М. Решетара „Б1е Вегћокгоатсће Векоппии^ бићмезШсћег Мипс1аг1еп,“ Ми засада јављамо својим читаоцнма да су изишле још две радње лингвистичног оделења ове „Балканске комисије." Једно је радња професора Љ. Мнлетпћа о језику IIсточне Бугарске, а друго је Олафа Броха о дпјалектпма Јужне Србнје. Проф. Милетић је изнео ресултате свога п<-пптпвања дпјалектолошких особпна језика Псточне Бугарске, ко.је је био с по.чоћу бечке „Балканске комиеије“ иредузео у лето 1897, п 1898 и 1900 годпне. А Олрф Брох је у ошпнрпој студији изнео дијалектолошке особпне српскога језпка у Јужној Србији, које .је испптивао у лего п јесен 1899 године. Надамо се да ћсмо имати прилике да о овој Броховој књизи опширно проговорпмо у којој од доцнијпх свезака Дела. ЈИЧНИ ГЛАСОВИ Најстарпји књижевипк српски, МатијаБап, преминаоје 1 марта ове год.