Дело

484 Д I’] Л ('н се родио 4 декембра 1818 године у Дуброннику, где је свршио гимнааију и нриватно философске н педагошке науке. У својој ‘21 години напусти Дубровник због несрећне .вубави и оде у Цариград, што је било од пресудна утицаја на његов књижевни рад. Ту .је Бан добио катедру талијанскога језика н књижевности у грчкој школн на острву Калхн. Том је ириликом н гам слушао иредавања у једном француском заводу. док ие пређе у Цариград, где постаде нрофесором у заводу Вебека на Босфору п у школи . 1азариста у Галати. Иосле своје женпдбе Бан се стално настаин у Брусп у Малој Азији, бавећи се изучавање.м књпжевности п историје српскога народа. Годино 1844 пресели се Бап у Београд, где је вршио разнеслужбе: био ирофесор у лицеју, у војној академији. шеф пресбироа и т. д. Значајне су његове политпчке мисије из 1848 године, којом је приликом ишао у Карловце, Вагреб, Дубровнпк, Цетиње, Беч п Цариград. Од тога времена живеоје непрестано у Београду, где је и иреминуо. Црвим песничким покушајима јавља се Бан док .је још бно у гимназији 1885 г. Професор кн.нжевности беше задао једном приликом, да свакн ученик, до одређенога дана, састави једну песму било на латинском, талијанском или ерпеком. Кад је Бан своју песму ирочигао, рекао .је професор: „Наћешшз рое1аш“. Од тога времена Бан је ненрестано ннсао највише пес.ме н драме, у почетку па талнјанском, а после на српско.м језику. Он .је наиисао ове драме. Миленко и Добрила, Гмрт кнеза Доброслава, Смрт Уроша петога. Краљ Вукашин, Цар Лазар, Таковски устапак, Ускрс српске државе, Мејрима, Марта Посадппца пли Пад Великог Новгорода. Кобна тајна, Ванда краљица лешка, Јан Хус, Маројпца Кабога, Кнез Никола Врињски. Сем драмских и песнпчких дела Бан јс написаон много поучних чланака, а једно време бно ,је уредник П нћ г о V п I к а заједно с. Медом Пуциће.м. Не мало .је значајан публицистпчкп рад Матпје Бана, који се огледа у разнпм брошурама на српском н француском језику, и у раду на ондашњим листозима Впдов-дану и Пстоку. Бан је писао и лнтерарне и позоришне критике, а ерпско народпо позорнште у прво време било је јако везино за Бана. Драмскп рад Банов оцењнвали су многи и домаћи н туђн књпжевннци као: Луј Леже, Макушев. Милан Максимовнћ, Барбанти Бродано. Симеун П.јеротић, Светислав Вуловић, Јован Бошковић. др. Милан Јоваповић, Лаза Костнћ. али се сви не слажу у оценн његова рада. те је потребна иотпуна п бесиристрасна крнтика његовнх песничких дела. Али оно што му се у раду свуда огледа јесте велика л.убав нрема срнском народу. Српска Крал.свска Академија. чнји јс члан био Матија Бан, почела је пздаватн целокунна његова дела и из дала је седам свезака. Као члан Академије штампаојеу Гласу своја два рада: 0 Ивану Гупдулпћу и Драмскп назорп. Власник и уредник Др. Драгољуб М. Павловић . _ (ПВАН-БЕГОВА УЛ. БР. 5-). ДОСИТИЈЕ ОБРАДОШГа —- ШтАХШЛРНЈА ЛцЕ М. СтАПОЈЕВИТхА (МЛЋЕДОНСКА УЛИЦА БР. 40)