Дело

Бјеше један пјесник... У оно вријеме; У вријеме јада, биједе н жучи, Кад од страха цио народ занијеме II ријешен муку до краја да мучи. Крену се далеко, у краје незнане II остави с тугом своје родне стране. Бјеше један пјесник, што са звонких струна Извијаше громко: „Куда ћете браћо?... Братпте се натраг, останите туна!“... Ал’ звук гужне пјесме, сам се њему враћ’о. Оде народ цпо... у краје незнане II остави с тугом, своје родне стране. Оде народ цио... Он једини осга, Са лиром у руци, и са пјесмом знаном. Од тада је прошло годпнпца доста, Ал он још нарпче, за онијем даном: Кад ће народ цпо, као негда што је, Кренути се опет — у крајеве своје. Стојник (Црквине). Милорад М. Петровић. ПЈЕСНИК