Дело

ПЈЕСНИК Алеваи Шантићу Б.јеше један пјесник... У оно вријеме; У вријеме јада, биједе и жучи, Кад од страха цио народ зани.јеме II ри.јешен муку до краја да мучн. Крену се далеко, у краје незнане II остави с тугом своје родне стране. Бјеше један пјееник, што са звонких струна Извијаше громко: „Куда ћете браћо?... Вратпте се натраг, останпте туна!“... Ал’ звук тужне пјесме, сам се њему враћ’о. Оде народ цио... у краје незнане II остави с тугом, своје родне стране. Оде народ цио... Он једини оста, Са лиром у руцн, и са пјесмом знаном. Од тада је прошло годинпца доста, Ал он још нарпче, за онијем даном: Кад ће народ цпо, као негда што је, Кренути се опет — у крајеве своје. Стојник (Црквине). Милорад М. Петровић.