Дело

ПРЕД РЕШЕЊЕМ МАЋЕДОНСКОГ ПИТАЊА Пре иего што бисмо започели разговор о маћедонском пнтању, није згорега да се зауставимо на једноме догађају из недавне ирошлости, који као да нам наговештава како су прошла она времена, када је оружана пнтервенцнја отоманске царевине кадра била да променп од стране великих сила већ намишљена решења једном иокренутих балканских питања. Да тако мислимо даје нам највише повода критско питање, које ,је, кроз толико време, занимало европску дипломацију. Пре неколико година то је питање, у главноме, скинуто с дневног реда, а прпсуство грчког прннца Ђорђа, као гувернера, на Криту сигурно иас уверава о томе како малена п пред решењем тога питања од Турака иобеђена Краљевина Грчка може и сувнше бити задовољна резултатима .једног неравног двобоја, у коме .је она бпла она, која .је подлегла. Доиста, у мање посвећеним круговима није се очекивало да ће побеђена и унижена Грчка онако у брзо славнтп један успех, да ће триумфовати баш над оним фактором, који ју је, само на годину дана пре тога трнумфа, победио н с победоносном војском својом до срца јој донро. Као да је Европа хтела да се подсмехне победитељци, кад је пустила да побеђенп над њом тријумфује! Као да се судбина почела иронпчно осмехпвати на нове отоманске победе над Хришћанима, пошто те ттобеде, силни и моћни, којисујош одавно увукли прсте у турске стварн, сад већ толико почнњу потцењавати да се на њих не осврћу чак ни онда, кад се оне појаве као последица протеста и заштите од повреде најнесумњивијнх права турске царевине. Рачунајући са тнм фактом, Турска, као н ми сви, може лако предвидети колнко би јој мало вредела и оружана ннтер4 *