Дело

5(5 Д Е Л 0 оиако — уз Русију — како су се држале и нрилнком решења критског питања,1 пошто су све оне псто толико, ако ие још п мање, ннтересоване маћедонским, колико и крнтским пнтањем.Кад се, дакле, с довољно разлога, може претпоставити, да ће распоред поменутнх сила, и при решењу маћедонског пптања, остати нсти, какав је бпо и нри решењу критског питања, могло бп се, већ из тога факта само, иакључити, да ће и при решавању маћедонског питања меродавна улога битп у рукама руским. То се већ толнко осећа у политичкој атмосфери, која то интање окружава, да је то готово постало са свим јасно, не само за видовите полнтичаре, иего п за простији свет. Но, да би та руска улога још пмпозантнија била, по свему изгледа, Русија .је успела да, иоред остале три велике силе, прпдружп себи н четврту, Аустро-Угарску. Давно .је то било кад је склоиљен савез Немачке с АустроУгарском п много, врло много су се измениле ирилике, које су владале онда кад је тај савез склопљен. Творац тога савеза, кнез Бизмарк, умро је, погато .је неколнко година пре своје смртп ирестао руководитн пемачком политиком, а у „Мислима и успоменама" његовнм, које су недавно предате јавности, наишли смо п на .једно место, на коме тај велпкп покојник говорн баш о томе аустро-немачком савезу. Го је оно ппсмо, које .је Бизмарк, пре толнко годпна, упутио баварском краљу Лудвику II. У томе писму нма једно место, које нагау пажњу највигае привлачи. На томе месту Бпзмарк предвпћа н могућност распада савеза аустро- немачког, који може битп угрожен могућношћу рускоаустријског споразума, због чега је, онет, Бизмарк гледао, да се између Немачке н Нусије никад не поруши онај мост, по 1 21 „Келнске Новпне,“ један од меродавнлх листова у Немачкој. доносе у броју од 30—XII и. г. телеграм из Лондона, у коме се велп. како су у Лондону веома задовољнп путовањем грофа Ламздорфа н како гамо симиатпчно прате развој маћедонског питања. иошто мпсле. да ће преговорн грофови пзвесно иматп поволша резултата за нотнуну аутономију Маћедонпје. протпву чега н Енглеска не може нншта иматп. 2 Могло би се рећн, по ономе што се пз новина н пначе зна. да п Италија пма некнх асппрацпја према Балкану. Алп, мн држпмо да не би Пталија због њпх правпла какве тешкоће Русији, иошто и сама може знати. да н најсрећнпје остварење гпх асппрација њеннх па ово.ј страни. не бп могло надокпадптп штету. коју бп она. на другој страни, изгубивши симпатије Русије п Франиуске п њину нотпору. могла претрпети.