Дело

ПРЕД РЕШЕЊЕ МАЋКДОНСКОГ ШГГАЊА О / коме оп једна другој прићи могле. Зато је Бизмарк Немачку спољну нолитику, докле је год он управљао њоме, вазда тако упућивао, да је она била увек у сагласности са самим духом аустро-немачког споразума, а ипак никада није дошла, скоро ни на једној ноле важнијој тачки, у сукоб с руском политиком. Таквим својим држањем, Бизмарк је, једним делом, изгледа, изневерш* политички савет Фридриха Великог. „Тргујте с Енглезима, ласкајте Французима, чувајте прцјатељство Русије, а о Аустрији не водите никаква рачуна“, саветовао .је тај велики владар својим Прусима. Алп, и ако .је чувао иријатељство Русије, Бизмарк је морао водити рачуна и о Аустрији. Пзвршившп уједпњење Немачке, Пруска је, кроз дугп низ година имала против себе незадовољство јужних немачких државида, које су више силом него милом ушле у савез. А, баш преко тпх јужних државица немачких, Аустрија .је, кроз један дуг период времена, имала моћног утицаја на ток ствари у Германији. Једно то, нгго незадовољство јужних немачкнх државнца против Пруске није било факт преко кога се тако олако могло прећи, а друго то, што би Аустрија, истиснута из савеза, могла, можда, покушати, да незадовољство тих државица против Пруске употреби за повраћај свога утицаја у савезу, нагоннло је Бизмарка, да о Аустрији водн рачуна, да с њом склапа савезе и да јој помогне, на другрј страни, накнаднти оно што је у Германцји изгубила. Зато је Бизмарк гурао Аустрију увек Балкану, где би за.узетост њена око добцјања и очувања онога што би овамо добитп могла, онемогућавала какве агресивне намере Аустрије према Германији. Но, да .је Бизмарк и данас жив н да он још п данас води немачку политику, ми бисмо, чини нам се, рекли истину, кад би иотврдили да ни он сам не би впше водио онаквог рачуна о Аустрији, како је то некад чинио, из простог узрока, што су данас престале, или се далеко смањиле оиасности, које су га седамдесетих и осамдесетих година нагонпле да води рачуна о њој. Нема данас више оног некадашњег незадовољства јужнпх Немаца према северним; духовп су се готово са свим измирили са свршеним фактом. Свака антигерманска агитација пемогућна је данас на којој било страни Немачке. Због тога ми и виднмо како наследници Бизмарковн имају врло мало скрупула у томе, да, према Аустрији, очувају и продуже Бизмаркову политику. У противном не би се нпчим дале објаснити многе ствари, које