Дело

ПРЕД РЕШЕЊЕ МАЋЕДОНСКОГ ПИТАЊА 59 • Аустро-.Угарској, а у новдје време преносе се они, много више него пре, п преко Саве и Дунава, тако, да неће бити далеко време, када ће они почетп да наносе тешке ударце аустро-угарској монархији, којој је Немачка, својом новом царинском тарифом, затворила своје пијаце за њепе агрпкултурне производе. Аустро-Угарска, која, једним добрим делом, од Истока н живи и напредује, нред опасношћу је да економски, од стране Немачке, буде потиснута одовуда, а недавнашњи пут цара Виљема на Исток стоји као несумњнви доказ за то. После тога пута, још више него дотле, почели су се расипати немачки агенти по Истоку, те бн Германија, која, садјош, држи трговачке узде на Балкану поприлично у евојим рукама, постала на овоме крају господар најпре у трговачком, а после и у полптичком погледу. Економској надмоћности, по пзузетку само, није последица политичка надмоћност. Иначе је то правило. Треба само промотрити како се Немачка на један нечујан начин угњездила у Турској, и европској и азиској, н како се лагано, али сигурно, утискује н у мале балканске државнце, па да се одмах види како ово наше прорицање — да га тако назовемо — није лишено основа. Ето, та опасност, поред оних осталих, мислимо, могла је нагнати Аустро-Угарску, да једанпут дође к себи и размисли о томе: не би ли за њу боље било, да нешто промени евоју политику и да, преко онога моста који Бизмарк беше споменуо у ономе пнсму Краљу Лудвику, она прва приђе Русији. Можда би јој пут на ту страну доцније могао бити закрчен. А, како сад у Аустро-Угарској — бар тако изгледа — не може бити речи о оној политици, која се оличава у познатим тежњама аустријских Немаца, него о оној, коју, ради својих сопствених интереса, треба да води сам Дом Хабзбуршки, нзгледа нам да .је Аустро-Угарска тај мост, на којп је наступпла у пролеће 1897. г., сада већ прешла и с Русијом, чијим је интересима ширење Немачке на Истоку такође противно, дошла у прцјатељскије везе, него што је дотле бпла. Немачка је, чини нам се она, која је највпше учинила да се Русија и Аустро-Угарска једна другој приближе. А то прнближење ми смо видели и у посети цара Фрање Јосифа у Петрограду, и у познатој идентичној ноти, послатој у своје време балканским владама из Петрограда и Беча, и у ономе пријему покојнога руског канцелара, Муравјева, у Бечу, кога на ста-