Дело

60 Д Е Л 0 ници дочекује лично сам цар аустрнјски, и у оној, до тада јединственој посетп цара Фрање Јосифа, коју је, ио изузетку, прнликом рођен дана цара Николе II, учинио 1808. г. руском амбасадору у Бечу, грофу Капнисту, па, најпосле, то приближеље видимо и из писања свпх меродавнпх н руских п аустро-угарскпх листова. којп говоре о томе, да су се Русија н Аустрија споразумеле о Балкану. као год што то прпближење впдпмо п у овом скорашњем пријему руског министра спољиих послова, грофа Ламздорфа, код цара Фрање Јосифа. II кад се. према свему што рекосмо, са сигурношћу може тврдптп да то приблпжење постојп и да га је, као што наведосмо, највише омогућила нолитика Не.мачке н њена тежња да се што впше на Истоку рашири, може се с разлогом мислити, да ће Ауетро-Угарска, у нсточним иитањима, водити политику нротивну оној, крју Немачка води. Башто Он се иначе сноразумевала баш с Руспјом о балканским питањпма?1 Нпје згорега да проговорпмо неколнко речп о гоме аустроруском споразуму о Балкану. о коме се за последње две п по године, у штампн, нарочнто аустро-угарекој, много вшне говорило, него пре тога. По ономе што се могло сазнати из јавних публикација и разговора п по ономе што се но прпродн стварн даје закључнтп, тај аустро-рускп споразум п сувнше је далеко од тога, да бп се за њ' могло рећп како је он некакав баук за нас Србе, као што су то неки, ио злу познатп новинари наши, још од постанка његовог трубили. У ствари је то био само усмени1 Изгледа мало чудновато да се једпа спла пз т. л. тројног савеза сиоразумева с Руспјом. која је у двојном савезу. о једном тако важпом иитању као што је балканско. Алп, н но ономе што мп до сад рекосмо и ио ономе што ее пначе зна. тројнп- еавез нпје више оио што је некад био. Наиослетку су и Италија и Аустро-Угарска увиделе да.јс тај савез донео нскључпво само Немачкој корпетп. Због тога сеијесте Италија почела нриближавати Француској, а Аустро-Угарска Руспјп. ма да су обе еиле остале и да.л>е у савезу с Немачком. Али, као што рекосмо. тај тројнп савез нзгубпо .је некадаш1ву важнос.т своју, п, према двојном савезу, у коме су Рус.ија и Француска и којп једини пма ефективие вредностп. сто.јп данас као пекп декорум европске политике. 2 II Н. С. II р е с а. у броју од суботе 22. децембра ир. год. поменула је нрвп иут, колпко мп знамо. да .је тај споразум само у с м е н и споразум царева. А тај се лист обавештава о нптањима те врсте у званпчнпм круговпма аустрнјскнм.