Дело

П!>1-;Д РЕШЕЊЕ МАЋЕДОНСКОГ ПИТАЊА 61 споразум између владалаца руског и аустро-угарског, који је постао за време грчко-турског сукоба и цнљао је поглавито на то, да локализује онда запаљену ватру на Балкану и да одржи в^аћич (цн>.1 Свака тежња за територијалним проширењем на Балкану, било Русије било Аустро-Угарске, бпла .је страна том споразуму псто онако, као што он није знао нн за ону „фаталну“ поделу сфера- нзмеђу Руспје н Аустро-Угарске, која.је, у једном делу наше штампе, намерно, п сувпше често истпцана баш у оним тренутцпма, када мп ама апсолутно никаквог рачуна нпсмо имали, да у народу нашем пзазнвамо неко сумњичење према великој словенској царевннп. Међутим, како је тај споразум поглавито циљао на то да одржп мир на Балкану, по себи се разуме, да.јетај мир лакше одржатн, кад.је он, од тога споразума, био поверен н заштпти хабзбуршке монархије. Ми, у осталом, држнмо, да се, и овога пута, у главном, сва садржина тога аустро-руског споразума свела на то двоје: 81а1пч <1110 II мпр. Алп, кад .је год реч о миру на Балкану у садашњости, природно .је иомпнкватп н на евентуалност да се, поред све бриге за његово одржање, тај мпр ипак може пореметптп. 0 тога ми и мпслимо да тај аустро-рускп споразум добија своје нраво ефектпвно значење тек од онога тренутка када се показало, да се мпр, и поред воље те две силе, може нарушнтн. Летошњи метежи у Маћедоннји моглп су, ако не задатп озбпљне бриге да ће баш опп успети да поремете мпр на Балкану, а оно обратиги пажњу обе пнтересоване силе на то, да иза тих могу настатп крупни.јп метежп, у толико пре, што .је турска управа у тој области збиља веома несношљива, нарочпто у северо-западном делу њеном. Да се т<> предупреди требало .је нагнатп Порту, да, путем рефорама, побољша стање хрпшћанскога становништва у Маћедонијп п Ст. Србпјн. II, једном Султановом Прадом, Порта је допста прогласила реформне 1 21 Не може се рећи да <-е овај Л а и н ц и о пс тпче п Босне и Херцеговнне, Нсма сумње, да би тек ремећење стања у коме се данас налазе те две нравно турске области, могло највише угицатп да се поквари оно што Русија п Аустро-Угарска. обострано изјављујући, желе да сачувају. 2 „П. Лојд“, официјозус угарске владе, пишући о одласку грофа Ламздорфа пз Беча велп у једиом комииикеу, н ово: „Подела интереснпх сфера на Балкапу већ је одавно избачена пз актуелне политпке. > ствари таква подела пије никад постојала.“ Ово .је прва прилика у којо.ј један аустро-угарскп лист го нризнаје.