Дело

Д Е Л 0 62 мере ;јд те областп. Али, највише интересоване силе за мир на Балкану, Русија и Аустро-Угарска, нису могле бпти задовољне само тиме што су неке реформне мере проглашене. Из искуства, које се према Турској стекло, зна се добро колико треба поклонпти вере обећањима Порте. II баш због тога што се требало постарати да та турска обећања ие остапу само обећања указала се нотреба да се поменуте две силе, на основу свога споразума од 1897. г., постарају наћп срества, којнма ће моћи утицати да се Портина обећан.а приведу и у дело. Го је, чини нам се, био главни задатак пута грофа Ламздорфа у Беч.1 А, ако су споразумевања грофа Ламздорфа и грофа Голуховског имала и опшнрнијн обпм она су се свакојако дотакла пптања: шта да се чпнп на случај да Турска, н поред свега тога, изневери очекивања сила, те да се за хришћанско становништво у Маћедоннјн п Ст. ('рбнји буде морало предузетп нешто слнчно ономе, гито је, пре нет годнна, било нредузето, за Хришћане на Криту. Наравпо да је за иас иајважније размишљати о томе, да ли је руско-аустрпјскп споразум — ако .је он ириликом недавнашњег боравка грофа Ламсдорфа у Бечу донуњен у овом последњем погледу — обухватпо п српске тежгве. Ио, да бисмо о томе што правилније моглп расуђиватн потребно .је да нрво размислимо о томе: да ли је Аустро-Угарска, споразумевајући се овога пута с Русијом о Балкану, покушавала у тај сиоразум протуритп тенденцпје своје иолнтпке нз осамдесетих година, које се, колнко је нама познато, још н данас гаје у војничкпм круговима аустријским. Пошто ми у руско-аустрпјском сноразуму од 1897. г. не видимо толико важан обрт аустрнјске политике према Балкапу, колико према Германпјн, држали бисмо, да су Аустрпју приликом овога споразумевања њеног с Руспјом, водили више некн други обзирн, него њезпна брига за неком накнадом на Балкану, која би могла доћп прн евентуалном распарчавању ото1 „Келнске Новппе“ у броју ол 3. јануара, имају доипс из Беча. у коме допнонпк из „поузданог пзвора" тврдп. да су се грофовп Ламздорф п Голуховскп споразумелн једпно о т. з. малом програму, но коме се имају тражпти само адмиипстратпвпе реформе за Маћедовпју. А С. П. Вједомостп, од 19. фебруара, у доппсу пз Беча. веле: да је главип цпљ путовања грофа •Тамздорфа, тај, да се, ако бп устанак у Маћедонијп, п иоред свег настојавања да га не буде, инак букнуо, он пошто пото локализује.