Дело

ПРЕД РЕШЕЊЕ МАЋЕДОНСКОГ ПНТАЊА 68 манске царевине. Вшне је вероватно да је балканско питање послужило као спона, преко које би Аустрији било најлакше доћи у што тешње пријатељске везе с Русијом, ради других послова својнх, него што бн се могло мислити, да ,је Аустрија могла рачунати да се Русија о том питању с њоме мора споразуметп зато што без ње иишта није кадра овамо да учнни, па је тога ради и тражила споразум с њоме. Мн, дакле, верујемо да је и у руско-аустрпјском споразуму од 1897. г. претежни утицај на балканска питања остао на руској страни. Ако нн из чега другог, то се опажа већ из тога само, што је тај споразум сведен само на ово двоје: з1а1п8 сјпо н мпр. А, мп држимо да је сад за свакога снгурно н несумњиво да се тај споразум само на то двоје свео. Да, опет, верујемо у то, у тај претежни руски утицај, нагонн нас једно ово што рекосмо напред, а друго то, што нам је немогућно претпоставитп да је Русија занемарила своју традиционалну политику према Балкану, која никад није бнла у томе да попушта захтевима Аустро-Угарске и кад не мора. А данас је Русија у положају не да нуди, него да тражн. Полнтика, коју Русија према европскоме Пстоку водн давнашња је. Она .је сада само интензнвнијп наставак оне политнке, која се отпочела још за Петра Великог, на се наставила даље и воднла н за време царева Ннколе I и оба последња Александра. II ако је та политика била некад прекидана и изгледала ненаклоњена Словенима на северо-западном крају Балкана, наше је уверење да је то потнцало само пз прптешњености Руспје од стране опда моћнијих снла одње.1 Жртве које је Руспја тој полнтицп принела огромне су, и, једно то, а друго што нико не може вероватп да баш у тој политици иису прави интереси Русије н утврђује нас највише у уверењу да смисао руско-аустрнјског споразума никако ннје шнао на то да обухвати неке нове, какве му драго, тековпне аустријске на Балкану, 1 Сан-Стефанскпм Уговором нама је од стране Русије учпњена неправда. Можда је она донекле потпцала и из заолуде у којој су руски меродавни кругови билп што се тиче етнографскпх граница српског народа. Председник српске владе за време грађења Сан-Стефанског У говора, пок. Јов. Ри<-тпћ, у својој Дипломатској Исторпји велн: у току 20 година пре нашег рата с Турцпма, Бугари су обавештавали меродавне кругове руске о томе, да је све до иза Ниша насељено бугарским жнв.вем, а ми, вели. тако што нпсмо чинилн. А, што нисмо?