Дело

које би дошле као компензација за оно што бп Русија овамо, можда, добила у ком било погледу. Нан свега овога етоји као доказ за ово наше тврђење још и онај факт, који напред поменусмо: да се Аустро-Угарска, стојећи уз Русију на Валкану, курталисава две беде: сачуваће интегритет своје царевине, који може бити угрожен од стране Германије, и сачуваће своју економску моћ и утпцај те моћи на Пстоку, којнје од стране Германпје већ угрожен. А да то обоје сачува, моћиће само стојећи уз Руспју, као ппо је п јединство Аустрпје са Угарском за Аустрију увек сигурније кад је она у нријатељству с Русијом. Сва ова наша резоновања, у колико се она Аустро-Угарске тичу, сасвпм се могу показатп као нетачна, па ппак да не утпчу на измену главне тенденццје овога нашег разлагања. У аустријским меродзвнпм кру1'овима могу постојатп о њеној савезницп Германнји, о намерама ове п последпцама тих намера за Аустрију сасвим другчнја мшнљења, која бп била у супротностн са овим нашнм гледиштем. А, сетпвшп се да .је некад било време када је ова иста Руспја, у погледу Балкана, остављала Аустро-Угарској на .једној странп иста права, која је на другој себи задржавала, Аустрија врло лако може не истрајати уз Руспју на послу, који је споразумом од Ј897 г. нредвиђен н који ће, доцнпје, прпродни ток стварп на Балкану сам собом донетп. Алп, нека се при том не заборавп на факт, да су онда кад је Руснја прпстајала да делн утицај на Балкану са том државом, онако како га је, као пгго се вели, делпла, била са свим друкчија времена и за њу п за Аустро-Угарску. Пзмена прилика нзвршпла се у корпст Русије у сваком погледу, док се Аусгра-Угарска може данас само нријатно опомињати оних сјајних дана својнх, када је била п у положају да .јој се с руске стране чпне п онакве понуде, као што се говорп да је бнла она у Рајхштату 1870. г., ма да ми не верујемо да је п та понуда до краја била онаква, како се данас преставља.1 А, ири1 Код нас се највише тврднло, како ,је, прплнко.м састапка царева у Рајхштату, с руске стран*' Босна и Херцеговнна ионуђена Аустро-Угарској ва њено неутралпо држање за случај рата Русије с Турском. Међутим је, Сан( тефанским Уговором, за Босну п Херцеговину била уговорена аутопомија, а гај факт пе бп могао ићи у прилог гврђењу: да .је Руспја Боспу п Херцеговпну. још нре рата с Турском, уступпла Аустро-Угарској. По свој нрплици је на поменутом састанку бпло говора само о аустро-угарској окупацпји тих провпнцпја као јемству да ни Русија на другој странп Балкана не мислн на каква територијална освојења.