Дело

ПРЕД РЕШЕЊЕМ МАЋЕДОНСКОГ ИИТАЊА 05 знаће, ваљада, сваки, да Аустро-Угарска у концерту великих сила европских пма данас много мањи глас, но што га је имала седамдесетих година. Међутим је Русија данас у положају да готово лнцитира своје пријатељство. После, баш и кад АустроУгарска не би уз Русију, у пнтању које споменусмо, до к}>аја истрајала, зар би она била кадра тим да промени ток ствари? Нар би она могла у том случају привући на своју страну друге силе, без којих она ништа п не вреди кад су у питању послови, који се имају да сврше заједничком сурадњом тпх сила? Пз свега што смо до сада рекли, мислимо, јасно је за свакога, да је Русија осигурала себи нретежан утицај при раснрави свих нитања на Балкану и да ће, следствено, н при решењу маћедонског питања, она имати најмеродавнију реч. Било то решење какво му драго, за нас .је од важности при томе питању ово двоје: прво, оно што смо већ поменули, т. ј. да лије Русија, имајући с Аустро-Угарском споразум о Балкану, могла оставити тежње српског народа, приликом решавања тога питања, благонаклоности Аустро-Угарске и, друго, да ли ће она, и приликом решења маћедонског питања, имати у виду санстефанске тежње своје, које су, присаједињењем II. Румелије Бугарској, једним делом већ остварене. На прво нитање ми смо, оним што смо до сада рекли, одговорили. Држнмо да свак може веровати да ми нисмо остављени на милост и немилост Аустро-Угарској и да аустро-руски споразум од 1897. г. такву тенденцнју никад није имао, па је неће имати ни онда, кад дође — ако дође — до његова проширења у колико би га могли изазвати сами догађајп. Па, и долазак грофа Ламздорфа у Србцју и Бугарску, пре његове посете у Бечу, свакојако не може докаљшати ништа друго до то, да се Русија с Аустро-Угарском није споразумела, нпти се мисли споразумевати, иза леђа Србије н Бугарске.1 1 У прилог овога иашсг разлагања могли бисмо павести отварање руског конзулата у Митровици. На сваки иачнн, долазак г. Шчербина у Митровицу јес-те велика добит за иаше сународнпке у Ст. Србији. „Новое Времја“, у једном од недавнашњих бројева. говорећи о одласку г._ Шчербина у Мнтровицу, вели: „Мптровпца је у стварп тачка с које се најбоље могу носматратп страдања ове словенске земље, коју треба сиасти од коначпог упропашћења од стране Арбанаса.“ \У 1 епе 1' А11§ете1пе 2еПип§, такође у једном скорашњем броју свом, имају чланак, у ко.ме се излаже како Аустрпја Дело књ. 26. 5