Дело

64 Д К Л 0 које би дошле као компензација за оно што би Русија овамо, можда, добила у ком било погледу. Нан свега овога стоји као доказ за ово наше тврђење још и онај факт, који напред поменусмо: да се Аустро-Угарска, стојећи уз Русију на Балкану, курталисава две беде: сачлшаће пнтегрнтет своје царевине, којн може бити угрожен од стране Германије, п сачуваће евоју економску моћ н утицај те моћи на Пстоку, којије од стране Германцје већ угрожен. А да то обоје сачува, моћиће само стојећи уз Руспју, као што је п јединство Аустрије са Угарском за Аустри.ју увек сигурније кад је она у пријатељству с Руспјом. Сва ова наша резоновања, у колпко се она Аустро-Угарске тпчу, сасвпм се могу ноказати као негачна, иа ииак да не утичу на пзмену главне тенденције овога нашег разлагања. У аустријским меродавнпм круговпма могу постојатп о њеној савезнпцп Германији, о намерама ове п последицама тпх намера за Аустрпју сасвим другчпја мишл.ења, која би бпла у суиротностп са овнм нашнм гледиштем. А, сетпвшп се да је некад било време када је ова иста Руспја, у иогледу Балкана, остављала Аустро-Угарској на једној странп иста ирава, која је на другој себи задржавала, Аустрија врло лако може не пстрајати уз Руснју на послу, који је споразумом од 1 «97 г. предвиђен и који ће, доцније, ирироднп ток стварл на Ралкану сам собом донети. Алп, нека се прп том не заборавп на факт, да су онда кад је Русија пристајала да делп утицај на Балкану са том државом, онако како га је, као што се вели, делпла, била са свим друкчија времена н за њу п за Аустро-Угарску. Пзмена прилика извршила се у корист Русије у сваком погледу, док се Аустра-Угарска може данас само пријатно опомињати оних сјајних дана својнх, када је била п у положају да .јој се с руске стране чпне н онакве нонуде, као што се говори да је била она у Рајхштату 1876. г., ма да мн не верујемо да је п та понуда до краја бпла онаква, како се данас преставља.1 А, прп1 Код нас се највише гврднло, како .је. нрилпком састанка царева у Рајхштату, с руске стране Босна п Херцеговина понуђена Аустро-Угарској за њено неутрално дрисање .за случај рата Руспје с Турском. Међутнм је, Сан< 'тефанским Уговором, ;за Босну н Херцеговину бпла Ј^говорепа аутопомпја, а тај факт пе би могао ићи у прилог тврђењу: да је Русија Босну п Херцеговину. још пре рата с Турском, уступпла Аустро-Угарској. По свој ирплицп је па поменутом састанку бпло говора само о аустро-угарској окупацији тих провинција као јемству да ни Русија на друтој сграни Балкана не мислп па каква територијална освојења.