Дело

ПРЕД РЕШЕЊЕМ МАЋЕДОНСКОГ ПИТАЊА Н5 знаће, ваљада, сваки, да Аустро-Угарска у концерту великих сила европских пма данас много мањи глас, но што га .је имала седамдесетих година. Међутим је Русија данас у положају да готово лицитира своје прцјатељство. После, баш и кад АустроУгарска не би уз Русију, у ннтању које споменусмо, до краја истрајала, зар би она била кадра тим да промени ток стварн? •јар би она могла у том случају привућн на своју страну друге силе, без којих она ништа и не вреди кад су у питању послови, који се пмају да сврше заједничком сурадњом тпх сила? Пз свега што смо до сада рекли, мислимо, јасно је за свакога, да је Русија осигурала себи нретежан утицај при расирави свих питања на Балкану и да ће, следствеио, н при решењу маћедонског питања, она имати најмеродавнију реч. Било то решење какво му драго, за нас је од важности прп томе питању ово двоје: прво, оно што смо већ поменули, т. ј. да лије Русија, нмајући с Аустро-Угарском споразум о Балкану, могла оставити тежње српског народа, приликом решавања тога питања, благонаклоности Аустро-Угарске н, друго, да ли ће она, и приликом решења маћедонског питања, имати у виду санстефанске тежње своје, које су, прнсаједињењем II. Румелије Бугарској, једннм делом већ остварене. На прво питање ми смо, оннм што смо до сада рекли, одговорилн. Држимо да свак може веровати да ми нисмо остављенн на милост н немилост Аустро-Угарској и да аустро-рускн споразум од 1897. г. такву тенденцију никад није имао, па је неће имати ни онда, кад дође — ако дође — до његова нроширења у колико би га моглн изазватн сами догађајп. Па, п долазак грофа Ламздорфа у Србију и Бугарску, нре његове посете у Бечу, свакојако не може докавивати ништа друго до то, да се Русија с Аустро-Угарском није споразумела, нптн се мисли споразумевати, иза леђа Србије и Бугарске.1 1 У прилог овога нашег разлагања могли бисмо павести отварање руског конзулата у Мптровици. На свакн начнн, долазак г. Шчербина у Митровицу јесте велика добит за наше сународнике у Ст. Србијп. „Новое Времја“, у једном од недавнашњих бројева. говорећп о одласку г. Шчербпна у Митровнцу, вели: „Мптровица је у ствари тачка с које се најбоље могу посматрати страдања ове словепске земље, коју треба спасти од коначпог упронашћења од стране Арбанаса.“ Мљепег А1!§ете1ие 2е1иш§-, гакође у једном скорашњем броју евом, п.мају чланак, у коме се излаже како Аустрпја Дело књ. 26. 5