Дело

Д Е Л 0 64 које би дошле као компензација за оно што би Руснја овамо, можда, добила у ком било погледу. Ван свега овога стоји као доказ за ово наше тврђење још и онај факт, којн напред поменусмо: да се Аустро-Угарска, стојећи уз Русију на Балкану, курталисава две беде: сачуваће интегритет своје царевине, који може бити угрожен од стране Германпје, п сачуваће своју економску моћ п утнцај те моћи на Пстоку, којпје од стране Германпје већ угрожен. А да то обоје сачува, моћиће само стојећи уз Руспју, као нпо је и јединство Аустрије са Угарском за Аустрију увек сигурипје кад је она у пријатељсгву с Русијом. Сва ова наша резоновања, у колико се она Аустро-Угарске тпчу, сасвим се могу ноказати као нетачна, па ипак да не утичу на измену главне тенденције овога нашег разлагања. У аустријским меродавнпм круговима могу иостојатп о њеној савезшгцп Германији, о иамерама ове п последицама тих намера за Аустрију сасвим другчнја мпшл.ења, која бп била у суиротностп са овпм нашпм гледиштем. А, сетпвши се да је некад било време када је ова иста Русија, у ногледу Балкана, остављала Аустро-Угарској на једној страни иста права, ко.ја .је на другој себи задржавала, Аустрпја врло лако може не пстрајати уз Русију на нослу, којп је споразумом од Ј897 г. предвиђен н који ће, доцнпје, природнп ток стварп на Балкану сам собом донети. Алп, нека се при том не заборавп на факт, да су онда кад је Русија прпстајала да делп утнцај на Балкану са том државом, онако како га је, као што се велп, делила, била са свим друкчија времена п за њу п за Аустро-Угарску. Пзмена прилика извршила се у корист Русије у сваком погледу, док се Аустра-Угарска може данас само пријатно ономнњати оних сјајних дана својих, када је била и у иоложају да .јој се с руске стране чине н онакве гшнуде, као што се говорп да је била она у Рајхштату 1876. г., ма да ми не верујемо да .је и та понуда до краја била онаква, како се данас преставља.1 А, при1 Код нао ое највпше тврдило, како је. нриликом састанка царева у Рајхшгату, е руске стране Босна и Херцеговина понуђена Аустро-Угарској за њено неутрално дрнсање за случај рата Руспје с Турском. Међутнм је, СанСтефанскпм Уговором, за Босну п Херцеговину била уговорена аутопомија, а тај факт пе би могао ићп у прилог тврђењу: да .је Русија Босну п Херцеговпну. још ире рата с Турском, уступила Аустро-Угарској. По свој нрплици је на иоменутом састанку бпло говора само о аустро-угарској окупацпји тих провпнција као јемству да нн Русија на друго.ј странп Балкана не мислп на каква територијална освојења.