Дело

ПРЕД РЕШЕЊЕМ МАЋЕДОНСКОГ 1ШТАЊА 05 знаће, ваљада, сваки, да Аустро-Угарска у концерту великих сила европских пма данас много мањи глас, но што га је имала седамдесетих година. Међутим је Русија данас у положају да готово лицитира своје пријатељство. После, баш п кад АустроУгарска не би уз Русију, у пптању које споменусмо, до краја истрајала, зар би она била кадра тим да променн ток стварн? Нар би она могла у том случају иривућп на своју страну друге силе, без којих она ништа и не вреди кад су у пнтању послови, који се нмају да сврше заједничком сурадњом тпх си.та? Пз свега што смо до сада рекли, мислимо, јасно је за свакога, да је Русија осигурала себи претежан утицај при расирави свих питања на Балкану и да ће, следствено, п при решењу маћедонског питања, она нматп најмеродавнију реч. Било то решење какво му драго, за нас ,је од важности прп томе питању ово двоје: прво, оно што смо већ поменули, т. ј. да лије Русија, имајући с Аустро-Угарском споразум о Балкану, могла оставнти тежње српског народа, приликом решавања тога питања, благонаклоности Аустро-Угарске п, друго, да ли ће она, и приликом решења маћедонског нитања, имати у виду санстефанске тежње своје, које су, присаједињењем П. Румелије Бугарској, једним делом већ остварене. На прво питање ми смо, оним што смо до сада рекли, одговорили. Држимо да свак може веровати да ми нисмо остављени на милост и немилост Аустро-Угарској и да аустро-руски споразум од 1897. г. такву тенденцнју нпкад није имао, па је неће имати ни онда, кад дође — ако дође — до његова проширења у колико би га могли пзазвати сами догађајп. Па, и долазак грофа Ламздорфа у Србију и Бугарску, пре његове посете у Бечу, свакојако не може доказивати ништа друго до то, да се Русија с Аустро-Угарском није сиоразумела, нптн се мпсли споразумевати, иза леђа Србије н Бугарске.1 1 У прилог овога нашог разлагаља могли бисмо навеети отвараше руског конзулата у Митровици. На сваки начин, долазак г. Шчербина у Митровицу јесте велика добит за иаше еународнике у Ст. Србијп. „Новое Времја", у једном од недавнашњих бројева, говорећп о одласку г. Шчербпна у Митровицу, вели: „Мптровпца је у ствари тачка с које се најбоље могу иосматрати страдања ове словенске .земље, коју треба спасти од коначпог унропашћења од стране Арбанаса.“ МДепсг АИ^етеЈпе ХеИии^, такође у једном скорашњем броју свом, имају чланаК, у коме се излаже како Аустрпја Дело књ. 26. 5