Дело

66 Д Е Л 0 Што се тиче сан-стефанских тежња руских наше је уверење да су оне напуштене. Шта је хтела Русија Сан-Стефанским Уговором? — Да направп Бугарску што већом и што моћнијом. Зашто? — Зато да би имала што сигурније залеђе, што тврђи бедем протпву извесне, позитивне најезде, непријатељске њеним аспирацпјама на европском Истоку, а крајњи циљ тпм аспирацнјама јесте господарство над мореузима: босфорским и дарданелским. Све дотле докле она над тнм мореузима не буде госнодар, Црно Море остаће за Русију само .једно велико језеро, што, опет, значи, недогледну економску штету за Русију, која ће и даље битп нрпнуђена свој извоз унућивати далеким нутевима, а не преко Црнога Мора, крје је у непосредном сусеетву велике европске житнице: долнна Волге и Дњепра. • Нре двадесет и толико годнна, руски меродавни кругови могли су сасвпм веровати да ће то залеђе, које би чинила Велика Бутарска, која је још и под непосредним географским утицајем Русије, бити довољно јако да одбије сваки непосредни насртај који би имао задатак да спречи извођење руског плана на евронском Истоку. Али, време, које је од Сан-Стефанског Уговора до сад протекло, могло ,је те меродавне кругове руске у много које чему разочарати. Пре свега, политички живот Кнежевпне Бугарске, са свима оним фазама кроз које .је он, за последн.е две деценнје, прошао, могао је много поколебати уверење да би Бугарска, у сваком моменту, подржавала тенденцпје руске полнтнке на Балкану и да се нпкад не би иодала утицају, који би био у савршеној супротностп са тежњама Русије.1 На, чак и да није било разуверавања у том ногледу тешко .је и помислити да се у Рупема нпшта протпв тога. што Руснја иомаже срш ке аспирацпје у Мнтровици. шпљућп тамо конзула, г. Шчербина. у знак свога прпјатељства према Србима, п. наотављајућп да.ље, каже, да је аустро-руски сноразум о Балкану само повратио старо иријатељство пзмеђу Руспје и Аустрн.је, које би. још за доба Катарпне Велпке н Јосифа II. решпле источнп проблем да није било Пруске, која је храбрила н помагала Порту и то решеље спречила. Бечки дописнпк гКелнскпх Новтша“. реферишућп о овоме чланку своме листу, вели, да ,је тај чланак „очевпдно пнснпрпсан11 п да се „Мпепег АН^етете сматрају као офпцпозан лпст. 1 Да не спомпњемо нншта друго до владавпну Стамбуловљеву, ко.ја је. за све време док ,је тра.ја.та, носпла на себп печат очевпдно непријател.ског расположеља према Руснјп.