Дело

ПРЕД РЕШЕЊЕМ МА'Г|ЕДОНСЖОГ ПИТАЊА 67 1-ији није могло доћи на мисао, да је онај бедем, иза кога је она хтела, стварајући Велику Бугарску, што више да осигура извођење својнх главних планова на Полуострву, ииак недовољно јак да је заштитп у потребној мери од опасности која јој са Вапада — у првом реду и највише од стране Германије прети. Тешко је, велимо, н помислити, да се у Русији још једнако верује да .је само то довољно руске ингересе на европскоме Истоку да обезбеди. Вашто се не би могло претпоставити да се у Петрограду дошло до уверења. дајезаруске интересе куд и камо веће јемство да ће они сигурније бити заштићени, кад се онај горе споменути бедем не буде стварао само од бугарског елемента, него и од српског? Јер, начинивши Бугарску великом, а не задовољивши оправдане тежње српског народа, Русија бп, сасвим природно, сав српски елеменат имала, ако не директно против себе, а оно сигурно не за њу. У том случају, сав српски народ, иреварен у својим традицноналним надама, хтео не хтео, морао би се окренутп од Русије и прићи њезиним непрцјатељима од којих би очекивао оно у чему су га наде према Русији изневериле. А, прн таквом стању ствари, лако је погодитн колико бн непријатељнма Руспје било олакшано разваљнвање оног бедема, који би она од Велике Бугарске за себе наиравила, пошто би, преко срнскога народа на својој страни, пепријатељима Русије много лакше било изводитн своје планове на Балкану, него кад би Русија, поред бугарског, имала уз-а-се и српски елеменат. Једно тај чист рачун, који је, како нам изгледа, руска дипломација назрела још ириликом Кучук-Кајнарџијског уговора 1774 г.,1 па га доцннје, силом околности, морала у два маха напуштати, а друго то, што, п при свему песимизму, човек олако не може поверовати да ће Русија хтети да жртвује свој стеченп глас заштитппце свега Словенства, што би било ако би она жртвовала српски елеменат, даје нам довољно основа 1 Кучук-Кајнарџијски Уговор, у гваком случају, оспгуравао је аротекторат Русцје над свима Хришћанима у отоманској царевини. Русија, која је још гада могла нредвпђати ослобођење балканских државпца нспод турског ига. цпљала .је одредбама тога уговора на то, да у тим државнцама осигура само свој утицај. Париским Уговором од 1856. г. оборене су тепдепцпје те руске политпке, које је она, иосле, у Сап-Стефапу, хтела ионова да оживотвори, само другпм иутем, дајући аутономију п Маћедопији и Боснн и Херцеговини, па у Берлину, на конгресу 1878. г., оиет била ириморана гу политику да наиусти.