Дело

ПРЕД РЕШЕЊЕМ МАЋЕДОНСКОГ ПИТАЊА 69 гроф Ламздорф ндје тиме хтео да каже, како ће се у Русији од сада два пут внше водити рачуна о ономе, што би Србија чинила на пољу спољње политике своје? Нама се све чинп, да је оном горњом изјавом својом гроф Ламздорф поглавито ово друго хгео да каже. Најпосле, да верујемо у ово што рекосмо, нагонн нас и то .још, што би то бпла сасвим прпродна последица онога што се у Србији нредузело после пада кабинета г. Др. Вујића, јер се, поред свега уверавања од стране кабинета, који су носле дошли, како ће они продужитп према Руснји исту политпку, коју је и кабинет г. Др. Вујића водио, тим уверавањима ииак није могла поклонити потпуна вера, пошто се зна да .је г. Др. Вујић пао баш на једном питању, које је у Србији окарактирисано као неуспех према Русији, те би, нри таком стању стварп, сваки, хтео не хтео, морао помислити, да ће се, после г. Др. Вујића, у спољној политици нашој ипак нешто променитн. Дакле, баш та изјава грофа Ламздорфа могла би нас упутити да у спољној политици нашој будемо много опрезнији, него до сада.1 На реду је да проговорнмо о томе како може, кад на ред дође. бити решено маћедонско нитање, које се сад почиње отварати. На то питање била би два одговора: или, да се Маћедоннја, према интересним сферама, подели између Србије, Бугарске и Грчке, или да Маћедонцја добије аутономију. Прво би решење било н коначно решење маћедонског питања, док је друго само привремено. А кад се стане на гледиште, да су велике силе 1 Могли бисмо у овом реду мисли поменути и то, како је наше уверење да мн ни 188Г>. г. не бисмо прошли онако како смо прошли да >е наша спољна политика била друкчпја. У то се време показало. да баш она велика сила. с којом смо ми у најбољем, најннтимнпјем пријатељству били. за пас нпшта није кадра била да учини. Боље би било за нас да су тада нашп односи према Русијп бпли онакви какви су билп према Аустро-Угарско.ј. Или бар да смо послушалн савет Бпзмарков, — који се у осталом слагао са саветима п неких наших иолптпчара а изгледа да је тај савет одиста био дат. „Келнске Новине", у своје време. биле су објавпле — а тада је Краљ Милан био жив п то никад нпје демантовао —- да је Бизмарк, из иријатељске наклоности према личности Краља Милана, овоме, нреко немачког посланика у Београду, грофа Бреја, био поручио да. ако Бугари уђу у Румелију, сриска војска маршнра према Скопљу. Поменути лист је рекао. да је Краљ Мплан, на ту поруку Бизмаркову. одговорио грофу Бреју: „Ле ше Нсће <Је хоЈ.ге В}8тагск.“