Дело

70 Д Е Л 0 нре свега интересоване да се на Ј>алкану мир не реметн, могло би се с много разлога претпоставпти, да ће оне, у своје време, у будућности, пре пристатп на свако друго решење маћедонског питања, него да се Маћедонији. у којој би једно лице било гувернер, даде аутономија, пошто тек тада мир не би био осигуран. Интересоване балканске државпце укрстиле би тада своје утицаје у Маћедоннји још јаче н сукоб бп био нензбежан, чак и у том случају кад би таква аутономна управа била подједнако наклоњена н Србима и Вугарима и Грцима. А већ и да не говорпмо о томе, што је ту подЈеднаку наклоњеност просто немогућно претпоставнтн. С тога се има више разлога мпслити да ће, једном узето у решење, маћедонско иитање бити решено у смиелу ирвог одговора, т. .ј. да ће наступити деоба према интересним сферама. I'. Силов, немачки канцелар, рекао је нре неколико година у немачком парламенту да би он волео видети ту мудру главу, која би била кадра одредити пнтересне сфере у Маћедонпји. како би се маћедонско питање, на основп деобе између три поменуте државице, могло решити. Пзгледа нам да је то што је г. Билов рекао исто толико без промишљања, — ако пе са задњом намером, — било речено, колико н то да .је неко, у своје време, устао да доказује пок. Бизмарку. како би требало да одустане од уједињења Германије, пошто то уједињење не би подједнако задовољило све немачке државнце. Напослетку ми држимо да г. Билов не би то рекао да је знао — а по томе што је го рекао морамо претпоставитп да није знао — како .је већ била једна „мудра глава,“ која се у велико старала разграничити интересне сфере у Маћедонцји између нас и Бугара.1 Наравно, да се при таквој деоби не би могла постићи идеална тачност какву је г. Билов, можда, зампшљао. Али, зар се може замислити гладан, а уз то паметан човек, којп би ради једног залога.ја цео ручак отурпо од себе. По томе ми мислимо да та „немогућност“ разграничења интересннх сфера неће баш тако много утицати, да се маћедонско питање, кад се коначно буде решавало, не реши у смислу деобе међу интересованим балканским државицама, у толико пре, што ће само 1 Бив. канцелар руски, покојни гроф Муравјев, у једном разговору с нашим нослаником у Нетрограду, ако се не варамо 1897. г., нрпхватпо је мишљење да вододелнпца Струме и Вардара. у главноме, буде лпнија, која ии делила сфере утицаја српскпх н бугарских.