Дело

моменат када ће бити прпнуђене, да се, са или без Порте, занимају дефиннтивним решењем тога питања. Па, и на реформе, које су сад за ту област отоманску предузете, не треба гледатп тако, као да би се те реформе предузеле и да није било оних летошњих метежа у Маћедонпјн. Ти су метежи, управо, непосреднп повод кораку велнкнх сила на Порти. Ни мало гамо у Маћедонији стање нпје данас горе, него пре три-четири и толико година, па силе такве кораке нре нису предузимале. Исто тако и будућа акцнја великих сила у даљем развоју тога питања зависиће свакојако од самих догађаја, који нису у њпховим рукама. Ако Порта нзведе реформе п ако у Маћедонији настане мир — а то је за велпке силе главно — онда ће се оне задовољитп овпм данашњим корацима својим. Настану ли озбиљније прилике — а то, опет, зависи од много које чега и силе ће, наравно у првом реду Аустро-Угарска и Русија, морати поћи корак даље. и ићи све дотле, док се не постарају наћи начин за сигурно одржање мира на Балкану. Како, дакле, ннко не може предвпдетп време свему томе, најбоље је бити још од почетка спреман на све евентуалности. А за нас у Србији спремност на све те евентуалности претпоставља спокојство духова н сређеност унутрашњих прилика и одношаја. То пре свега. Милан П. Ђорђеви^