Дело

12 Д Е Л 0 цпп о одржању енергије. Пнверзпја је овога: ако се став о консервацијп енергпје поставп између узрока н њпхових ефеката, какве промене бпвају у фпзичким појавама услед извеснпх промена на ефектима или узроцима? V Ако погледамо на развој појава у природи, незавпсно од наука које пх испитују, онда се у њој пз појаве стварају нојаве, сматрајућп п све узроке прпродних појава, као фепомене, а не као одвојене елементе на које их наука разлаже радп лакшег проучавања. У природи нема одвојено нн брзнне, нн времена, ни масе, нн силе ннтп нчега онако како то прн проучавању пзлажемо. Пма само односа између свих тих елеманата што зовемо појавама — има функција између елемената. Оншти проблем физичких наука, тражење примене прпнципа о консервацијп енергије, гледан одвојено од науке: био би стварање појава нз нојава, једних на рачун других. Тај се принцип налазп остварен у цело.ј васнонп, живом п мртвоме свету; вреди за стварање васионских система, као н за развиће на системима. Пнверзија овога прппцппа била бн стварање потенцијалне енергнје на рачун кинетичке и обрнуто. Данас впднмо извесне појаве, извесне облике у којима се манифестују односи природе, сутра су они замењени другпм појавама, првих је нестало на рачун нових. Видимо кретање небеских тела, светлост, жнвот у васиони, а знамо да тога неће увек битн, као што је и времена морало бити кад свега ннје било овако као данас. Данашњем стању у васиоип ниверзно (рецпирочно) је стање опо које је било п које ће бити. Боље је рећи свакн моменат у васиони инверзија .је момента бпвшег п будућег. Трн трена чнне једну целину, плн два грена дају једну једначпну, у којој је показаиа зависност пзмеђу прошлог и садањег, да бн се из решене те .једначине могла одредпти будућиост. Трансформацпја међу појавама иајбољп је доказ примене ставао рецппрочности (ннверзији). Развијање пз познатпх иојава нових пз нових другпх н бива на заједницн нзмеђу појава п на основу става о реципрочности. Трансформацпје међу физичким (а аналого међу макаквпм нојавама природним) оснпвају се на нринципу о консервацији енергије. У појавама, које су прнступачне нашим чулима, видпмо само један део целпне.