Дело

32 Д Е Л О веронаука могла постпћи само једно сјајно доба, и ностигла га је арапском културом, а после тога цео његов живот самоје непрекндно опадање. ' Овде ннје место да испитујемо ]1справност и разложност оваког мпшљења о мухамедовском свету, алп мислимо да погодбе за цветање и опадање народа и држава лежи у његовој душевној јачини, моралности и идеалностн, која као стуб одржава побожност, а никако голи законн ове или оне вере. Сад већ није тајна за Јевропу, да се у мухамедовском свету појавно покрет за препорођај, и док Јевропа впдп свршено дело препорођаја, њене учене главе доказиваће с достојанственом мнрноћом да је то сасвим ирнродно, као што су раније доказивале да то просто на просто не може битп. Само нам једно стоји пред очима стално и јасно: да препорођај Мухамедовства може настати једнно у Азији, где је његова отаџбина, п где је већ једанпут извршило велпкн позив. Сашто га не би могло опет нзвршити? Препорођај не може настати на јевропском земљншту. Овде ће Мухамедовство увек остатп туђа бпљка, која се развија на штету других народних н државних организама. Мухамедовце не треба потцењивати; напротив, ваља да образовани п просвећени људи у Јевропн н њима указују ноштовање које им принада, п да се отресу мрачног средњевековног фанатнзма, којим се ришћанска Јевропа задуго наоружавала н иротпв чланова својега рођеног завичаја. Мухамеданство може се препородитп, но то ће бити онда, кад оно разуме да тај препорођај мора бити његов властити, да из њега самога мора проистећи, да за њега појевронљавање („младотурски“ покрет) није пренорођај, већ још дубљи пад. Од иочетка своје владе у Јевронп Турцп су имали карактер освајача — чергаша. Зато је н постала лоша њихова управа п порезни систем. Нису се саживелп с јевропскпм народнма, које су иокорили, ни народп с њнма, те ннсу престајалп сматратп турску власт као туђинску, и желети да је збаце. Слабост турске била им је добро дошла, њене недаће миле; штојевлада била у већој тескоби, у толико је лакше њима бпло. У Босни н Брцеговини Турци су отуђплп од народа некада народно племство, н тпм га ослабилп, но оно ннје ни онда, кад је сасвнм заглупило, сматрало да је пстоветно с Турцима, већјена њих гледало као на туђпнце п насртљивце, управо као што су мнслилн п њихови хришћански сродницп.