Дело

408 Д Е Л 0 нама, њиме изгубили и Руси и ми, а што је још нише: изгубила је општа славенска ствар, пошто би госп. Јеврејиново дело несумњиво допринело још јачему зближењу између српског и руског народа. На ове седамдесет п две странице иисац је врло успешно обухватио област, становништво, општинску управу, градове, Фабрике, домаћу радиност, сеоско становништво и његов економски живот и привредни положај, држ. намете, задруге и њихов економски и правни значај, пропадање сељака, задуживање, сточарство и млекарство, виноградарс-тво, израду дувана и свиле, пчеларство, риболов: државне мере за помоћ земљораду, предложене режиЈом, шумарство и шумско законодавство. — Онажања су му свуда озбиљна и промишљена, те књига заслужује озбиљну пажњу наших политичара и економа, поред све скромности облика у коме се јавља. Д. Мап^едагга Ујсо, МасесЈоша (соп 41 11101810111 е ипа саг1а) МНапо (Рга1ек, Ргеуез) 1903. 8° 340 (цена 4 лире). Вико Мантегаца заузима врло угледно место међу савременим италијанским публицистима. Он је био, кроз доста дуги низ година, главни уредник познатог Флоретинског листа „Иа ^та210пе“ којн је увек био пријатељски расположен према Србији и Српству. Сама италијанска влада поверавала му је у разним приликама важне задаће. Још год. 1884 и 1886 он је био у Србији и Бугарској, и тада .је објавио Е)ие тезПп Ви1о аг1а (МИапо, Ргемеб 1886). За време сватова данашњег италијанског краља био је у Црној Гори, и ускоро за тим изишло је на свет његово дело II Моп1епе§то (Пгепхе, Бе Моптег, 1898) да о другим му радовима којн се односе на италијанске тежње у Африцн и не говорим. Госп. Матегаца сс интересовао всћ одавна и нашом прошлошћу и нашом будућношћу, да о садашњости и не говоримо. С тога нас није ни мало изненадило, кад нам је нролетос освануо једнога јутра у Веограду са жељом, да својим очима види п својом главом проучи Маћедонско Пигање, ношто чује најзаинтересованија мишљењау њему: Срнско и Вугарско. Одавде је заиста отишао у Софију, а отуда у Маћедонију и Стару Србију. И он се може с иравом нохвалити, да је написао о том данас тако важном питању најбеспристрасније и најобјективније дело, за које ми Срби имамо да му будемо тим захвалнији, што јс европска штампа до његовс појаве била преплављена