Дело

Б Е Л Е Ш К Е требала у свескама на иоловини табака да пружи српској публици 250 одабраних најбољих прнповедакасветских, за 10 иара дин. на свеску изишле су. колико знамо, само две свеске п у њима 8 нрпповедака од Мопасана. Додеа, Чехова. Толстога, Горнога и др.-, у леппм и добрим преводпма. Желели бн да се згодном нрликом настави низање овога бисера. Јг Воке. — Из овогодншњег „Срђа“ одштампао је Поднопољскп писац ,,.Ј/. Г)ека(1епсе“ у засебну књижицу серпју писама својпх у којпма новелистпчки слпка друштвенп живот на Прнморју: .1/ Воке. ХекоПко рташа ГнтеНја а1ђита вНка „.I/ 1)ека(1епсе“ ј „Ј/ Кепе8апве.“ Два света. — Сергије пл. Шевић у Минхену, штампао је у Београду приповетку своју пз руског живота. Два света, Јунаци су у овој романтпчкој ирпповеткп руски иуковник Донгорски п његов син, кога он убија, да бп му сачувао част. Књпга пма 32 стр. в. 8°, стаје 0,50 дпн. Развод брака. — Као реткост п новнну (?) бележимо п књижпцу шго се под горњнм пменом наштампала у ВрањЈ'. Нијето расправа из канонског ирава него доста добар иревод однеког Х-а једне прпповетке Ги де Мопасана. Књижица има 16 стр. у 16°. стаје 0,20, пма после главног текста још неколико страна огласа трговачких. Једна бугарска драма из савремена живота. — Иван Трозев штампаојеу Софпјн Нашп Хора, драма вг» четири д г.пствин и едант. драматически нролог пзт. ст.врт.меннин бвлгарски жнвотт». Драма је само но имену го. ннје за нредстављање, али јесте за читање, те како, као фотографски веран сннмак друштвеног живота у суседству пам, који се од нашега нп у колико •±13 не разликује, осем но времену: одговарао би животу нашем пре неких тријестак годпна. Фабула, колико је пма, у овом је: На две године пре г.тавне радње састају се великошколцп у очи нове године у стану Божанова н Мијева, претресају друштвена пптања: Божапов се нарочито исгиче као ватрен бранилац социјализма, што су мање и остали. По свршену школовању Божанов као правник иде у полнцију и после две годпне видимо га као „окружна управител.а у једном нровпнцијалном граду,“ где. уздржавајући се од огворена мешања. чека резултат избора, но коме треба да буде носланик Џомбазов, угледан грађанин кон.зерватпвац, будући таст: љути се на соцпјалисте, на друга свог Мпјева. учптеља, хоће да их спречп сплом: али онн ппак побеђују. Ни у другој нпје срећнији, брак му с једном Невенком Џамбасовом иокварн долазак Катарнне Зафпрове, с којом је у Софији. као еманципованом соцпјалпскињом, жпвео „слободном љубављу“ па је после као матер. с дететом, упућује у Беч, да учн за бабпцу, лажући да ће је узети. Јеђан град у југословенсној народној поезији. — У последњој 3—4 свесци Периодическог Списанија на Бт.лгарското Књпжевно Дружество учланку под наведеним натнисом нредузео .је А. II. Стоилов да п иосле свега што се о Леђану писало претресе то питање још једном, н успео .је да даде доста вероваган одговор на њ. Приказавши нотнуно сву досадашњу лигературу о њему, а) мишљење Ј. Конитара да град тај треба тражитијужно од Призрена и б) мншљење Ст. Новаковића да мујеиме пзведено од нмепа Пољака—Леха. само с тнм додатком да иије иостало преко маџарског изговора (леђан) него самостално од Лех, ирпдев лехеп. где би се х