Дело

Б Е Л Е III К Е 421 певају у томе, п ако ,је протпвно закону. Студија о српском Уставу. — По ирокламовању Устава од 6 апрнла 1901 год. Друштво за Упоредно Законодавство у Паризу (Па 8ос1е1е <1е Пе^бЈаНоп сотрагее) умолило је г. Ж. Перића проф. Вел. Школе. да за његов месечни ВиПеПп. нанише један коментар тог Устава. Г. Перић се врло радо одазвао тој молби и после подужега рада. послао је Друштву тражену расправу почетком марта ове годпне. У овај мах г. Перић је израдио само главнпјп и важнијп део Устава. онај о Устројству државних власти (Бе Го1§аш8аИоп <1е8 рот-ошебе ГЕ1а1). Што се тпче пак оног другог мањег дела, о Уставним правима срискпх грађана.онје како дознајемо такође готов у рукопису п биће публикован доцније. пошто првн део буде изишао пз штампе. Једна партија пак од послате раснраве публикована је већ у свееци за април—мај Ви11еПп-а, а са овом садржином: Увод (карактерпстика ерпеке државе: она је наследна монархија: она је уставна државац Законодавне атрибуције КраљевепСастав Народне Скупш т и н е. Остали деловп комептара пзаћн ће у нареднпм свескама ВпПеНп-а, јер је редакција часописа решпла да коментар г. Перића у целпни отштампа ц ако је у садањој сесији Нар. Представништва Усгав од 0 апрнла 1901 замењен Уставом од 7 јуна 1903 год. Само је изјавила жељу да г. Нерић у засебном чланку којп бн био као аррепсНсе коментару, објаснн ове тачке: 1° У каквим је околностима п у каквом циљу нок. краљ Александар сунендовао Устав од 0 априла: 2° На који га је начин ионово новратио у силу: 3° Откуда је потекла тежња садашње легислатуре за тим да рестаурира Устав од 1838 год.: п 4° У чему се састоје најосновније разлике између овога Устава и прошлога. Нема сумње да ће ово дело г. Перића бити не само од врло велпке користи за тачнпје обавештење странога света о пашој земљи. но још н од велпког иптереса за нас саме. Мп ћемо о њему нроговорити опширније доцније кад буде штамнано у целшш а сада само скрећемо на њега пажњу наших читалаца, којима је могуће да прате француску правну литературу. Караџић. — Изишао је други бро.ј овога тако иотребнога и лепо уређиванога листа с обилатом садржином, од које нарочиго иетичемо овде завршени прилог уредников Оглед нз граматике народнога говора у алексиначкој Морави. комеједодао као примере за потврду ранијега прегледа причу из свог детињства како сам ја почејадачуримдуван н 6 народних песама: а послп прилог М. Станојевпћа Неколпко варијап а т а н а р о д н и х п ес а м а (са Тпмока) где износи само варијанте песмама (16) Бушетићеве збпрке (Етногр. Зборник 111), где су од нарочпте вредности паномене о језику око Тимока. Алп, додаћемо поклпч уредништва Карацпћева иретплатницима и читаоцима: „Карацић преживљује тешко дане. Све наде полагане на претплатнике остале су безуспешне. Све молбе за потиору остале су неуслпшане. Од свуда .је одговорено да се не може ништа учпнитн, п ако се увпђа да се овакво нредузеће треба да помогне. Лист је остао и даље на приватним средствпма уредниковпм, који се упорпо бори са недаћама. али ће их мучно моћп савладати. Живот. У исто готово време кад је престало Коло почео је излазити пов помесечни часонис е горњнм именом. Оп у првом реду претреса научна п друштвена питања п појавио се већ