Дело

Д Е Л 0 42 4 и у прошлој евесци Известија, док још није ни пзпшла те се види да је у најтешњем односу с тим псеудонимим Олегом: а овој је пак свесцп приложио и карту путовања Олегова по Маћедонији, да покаже како .је он баш иутовао по њој и о свему се лично уверио: али из ње ми видпмо да је исти господин врло мало путовао како би научницп. који хоће добро да изуче народ о ком пишу: колима, на коњу, него је у главном пролазио онуда куда и железница. т. ј. њоме. лустрајзенски, новинарски, те неће некако чудо бпти, ако је, тако проучавајући народ. дао Бугарпма н Србију до Мораве. Агаћју Јиг $1ауј$сће РћЈ1о1одЈе. — Изишла је п трећа свеска двадесетпете, јубиларне. књиге Архпвове и у њој серија чланака од старијих и новпх сарадника. (са фотографпјама њиховим) незастунљене у прве две. Прво је место дато Ст. Новаковићу. који је из великог дела свог о селима и градовима у Србији у средњем веку издвојно уводну главу: Села и градови средњега века у Нападној Европи и на Балканском Полуострву и француски наппсану дао у Архив. Развитак села п градова на Лаиаду и на Балкану (визант. лат. у приморју) нотребно је знатп, јер су у гпцали на развитак њпхов у нас. На другом је месту чланак другог старијег сарадника. Г. Гебауера: Значење старочешког имперфекта (одломак из његове историеке граматике чешког .језика), који по тачности и ирегледности својој лепо може послужити и за разумевање нашега имперФ<-кта и бити обрасцем обра1)Ивању ових ствари у пас. На трећем је месту чланак Ј. Зубатога, једнога од највреднијих млађих еарадпика Архивовпх: о о б р а з о в а њ у словенских ф е м и н и н а н а шн, ( у нас данас пња) који је секундарна порекла, постао комбинацијом старих, основних наставака у-\-П1 (смокт.1 па смокмнн) као што се после цео комбиновао и с другим (Бдаг-ост-ТЈМн, У нас: босотиња). За овим је чланак Фр. Пастрнка Грчка конструкција инфинитивасчланом у старослов е н с к о м п р е в о д у псалтира п јеванђеља, само првп део: у нреводу псалтира, где показује да не сгоји нретпоставка М. Ваљавца (Кас! 98—100): да је старословенскп иреводник нсалтира осем орпгпнална текста грчког имао пред собом п латпнски, на ко.ји се чешће обзнрао, што Ваљавац највише оснива на томе што су фпналнп грчкп инфитиви (обично с чланом) иревођенп у етарословенском често реченицом са д а. као у латинском са и I. (То је прпмио и •Јагић). На пегом је месту чланак Г. Поливке, четвргога слависте Чеха у овој свесци: Ново о чешкопољскојјезичкој границп. Дијалектолошки ,је и чланак за овим од Г. Верхрагског (Руспна) Г о в о р о к олине Урехца (Урехци) код Лис к о в а (у Галицијп). Даље је чланак фрапцуског фплолога 0. МеИ1ег-а 0 неколиким померањима а к ц е н т а у д и ј а л е к т и м а с л ав е н с к н м. на фрвнцуском. Од А. Јенсена су ту н ек ол п ке литерарне наномепе Рибању од Петра Хекторовића. где, пасупрот Русу Н. Пезевеком (0 сачиненјих в Пегра Гекторовича, Казан 1901), иоказује колико у таком иогледу има реалитета у пзлагању Хекторовпћеву. Не можемо и овде нодробније разгледати леп прилог Јенсенов, само ћемо иоменути како је на ир. красно истакао да се речи иесникове о себи и рибарнма кад се моле у капели „сваки на начин свој“ пе морају разумевати ни као да се рибари од песника, нп оба међу еобом разликују по вери (католик, нравославни) него да су то ситпе, формал-