Дело

40 Д Е Л 0 п иеправилним појавама. Једнакп узроци имаће вазда једнаке последице. У северозападном крају Балкана, у Босни и Ерцеговинп дошла је, као што је показано, српском народу аустроугарском окупацијом онако дубока економска и друштвена криза, какву је некада био унео феудализам, кога сада замењује, па п претнче капитализам својом жудњом за отимањем и освајањем. Као некада, тако и сада сплно утпче економско-социјална криза нре свега на верска осећања народа, који у верп тражн утехе и савета. II ту и ненормално оживљује богумилство, н под другим именом спрема се за повратак у своју домовпну. где прнвредно-друштвена криза већ тоне у понор очајања. XI Оде.как друштвено-политички. Сва Јевропа, п утицајем Јевропе цео свет је запао у таку привредну невољу, какве до сад није било у историји. На јевроиском земљишту вндимо да је та невоља, та кризау западним државама индустрпска, а на истоку почиње се развпјати криза аграрна. У исток рачунамо Угарску, где је аграрна крпза постала озбиљна и велика, као што ћемо већ видети. 0 томе се мало зна, јер се угарска влада, служећи каиитализму, у опште не бави аграрним питањем, и на јавно мњење, као на политичког чпнноца у Угарској утиче тим, што у њему будп заблуде, као да Угарска нде у сусрет високом економском развитку, што ће се постиНи развићем пндустрије на штету аустрпске индустрије, и на штету џепа становнпштва занадне половпне дуалистичке државе. Индустријализам је као и меркантилизам рођени син канитализма, а кагштализам је најопаснији непрпјатељ аграризму. Ба то, што су нрпроднп услови Угарске, услови, основани на особини земље и становништва, погодни једнно аграризму, очевидно је, да је погрешна била привредна полнтика угарских влада све од почетка дуализма, н водн економској иропасти угарску ноловпну државе, п ако угарскп државници постнжу пгго желе својим утицајем, одлучношћу и вештнном кад настане нитање колнко постотака Беч п Багреб треба да дају на државне трошкове угарске државе.