Дело

98 Д Е Л 0 — Сметењак! — помисли Полањецки. Затим стаде зборити као за се: — Све tit је то извештачено; све је то варање себе самога каквим крајностима: али кад се на то човек навикне прелази му то у природу; тада му ђаво однесе рачуне, енергију, a душа му се отеже као труп. Може човек да се стрмоглави у онасну провалију, у какву је Машко, или онаку у какву Букацки. У оба се случаја иде под лед. Па шта ту до беса! Мора бити ипак неког нормалног живота, ваља иматп само мало мозга у глави. Бнгјелу овом није лоше на свету. Има жену, коју воли, децу, коју волн, ради и дан ноћ, али у души веома је привезан за околину и своје чело, у које свира при светлостп месечевој, ударајући главом у таван. Но може човек pehir да је постао материјалиста. He. У њега се то некако једно с другим сплеће. II добро му је. (Наставиће се)