Дело

БАСНА — ХЕНРИК СЈЕНКИЈЕВИЋ — 1ети грабљива орлушпна, лети, лети, и седе на стење, крај еоколова гнезда, па поче кликтати соколу: — У име мојих права чуј ме! — Шта хоћеш? — пита соко. — Хоћу да те убијем и прождерем — вели орлушина. — А шта ћеш тиме добити? — Пхи, ала си глуп и неваспитан! Та тесно ми је у родноме гнезду, па хоћу да узмем твоје, да бих имао где сместити л-воје млађе синове; затим, имам своју орлушинску политику којој ти сметаш; и напослетку кликћеш друкче, и не волиш ме. — Што се мога гласа тиче, кликћем како ми је Бог рекао, а што се тиче мојих осећаја, што да те волим? — Оставимо то. Ја само знам да имам право да убијем и прождерем свакога, који ме не воли. — Дакле кад бих те волео, ти ме не би убијао? — Ех! — рече орлушина. — Кад би ме волео, уступио би ми драговољно своје гнездо, а тако исто би ме драговолжо пустио да те прождерем, да бнх се ја могао мало заокруглитн и одебљати. — У сваком дакле случају ја бих погинуо? — Разуме се. Само би ти смрт из пожртвовања донела већу славу. Кратко ћутање.