Дело

110 Д Е Л 0 Ареал ритарскога добра ,,M6glin-a“ у Пруској, на кому је Thaer 1806 г. засновао „Konigliche Academische Lehranstalt des Landbaues“, имао je истина нешто више, али ипак био је мањп за 1044 јутара зиратне земље од првашњега, — па је и уз то Thaer-овим настојањем постигнут био огроман успех. Јер је п ту могао потпуно да оправда оне своје реформаторске погледе у пољопривредној настави и да са њима становито утврдн пстакнуто начело: „да живи примери у огледима и потиуна снага очигледне наставе нај п оузда.ниј е ујамчавају успех школовања а немртвекњигеигола предавања са катедара“. У такоме правнлном цењењу непосредна огледања, личнога трагања погодбених прилика у свима практичним поступднма и лична познавања од стране ученика, — огледа се карактерна особина наставнога метода и његовог напредног развијања, који се мора понајпре прнзнати Thaer-ову прегаоштву и његову реформаторском методу у пољопривредној настави. У 1 свесци својога списа ,,Grundsatze der rationellen Landwirtschaft“, — вели Thaer — „Неминовно je потребно, да очигледно ирестављање свију предмета н руковање са њима, како у појединостима тако и у свима ногодбешш приликама, мора бити спојено са обуком, како би се попут такве наставе подигао дубљи, прегледннји и нстрајнији утисак, а уз то могла нзвести и из евакога главнијег правила искуствена потврда или расветљен оглед“. — Из ових мнсли можемо лако разумети, да је он спајање пољонривредне наставе са Универзитетима ценио као мање подесну меру, у колико се то зар односило на школовање спремних пољопривредника за практични привредни живот; с тога видимо да је н настојао, да се такву циљу намењени заводи могу најсигурније одржатн и оправдати само заснивањем на каквом већем пољском добру. Када је за тим Меглин-ски Институт 1810 г. био понова спојен са Берлинским Унпверситетом и Thaer био у њему постављен за ванреднога професора, на мах се опазила, после неколико година, његова одлучност да избегне такав незгодан положај, те је угод томе 1819 г. морао напустити своју професуру. > погледу на незнатну удаљеност Меглин-а од Берлина поменуто спајање могло је бити донекле и оправдано, али се ипак косило са начелним схватањем Thaer-овнм.