Дело

ПРЕГЛЕД ПОЉОПРИВРЕДНЕ НАСТАВЕ 111 Било је, истина, једно време, на што ћемо мало доцније доћи, када се претпостављало, да се такав исти циљ у олакшанију извођењу орледања прпвредннх објеката и поступака, може тако нсто добро постићи а у многпм односима и још боље на други начин и то на Универзитету, —да „велико пољско добро“ није дакле ни толико потребно успешној и стручној пољопривредној настави, у колико би се то оделито односило на смештај виших пољопрнвредних завода. Зашто је пак Thaer схватао такав захтев као неминовно потребан, прнзнати се мора, даје он имао за њ и оправданих разлога у оно време н да је био у праву да се толико залаже. Да су однекуд још тада постојале тако упрошћене привредне предузетностп, као што је у пример садашња развита култура кромпира, уз помоћ савремених окопача и загртача (Pferdehacken), онда би се она више приказивала очигледном наставом а не само методима, него би се поглавито имала у виду привредна и фнн а н с иј с к а м о гу h и о ст ј ач е р а звнј ен е о бра д е. Сада, напротив, када су рациопална култура и многоврсне предузетности интензпвнога газдинства постале уопште разпрострањене, морао је и тај разлог из минула времена изгубити своју вредност и пресудни значај у неминовном смештању виших пољопрнвредннх завода на што већем пољском добру. Необични успеси у Меглин-у беху осмелили истакнуте штићенике пољопривредне наставе у многим њиховим разноврсним поступцима. Након тому беху установљене Пољопривредне Академије, одчести па већнм пољскпм добрима која беху и нешто удаљена од научних центара или, пак, у близини Универзитета. Но и у овом последњем случају оне су имале изразито обележје самосталних и потпуно аутономних завода, чији је однос према оближњем Универзитету свакад остајао само привидан и слободан и чије је карактернстично обележје било пзражено у битној везн са неким, више или мбње, пространим пољским добром, које је управа школска држала под закуп и властито обрађивала у разним културама по утврђеном васнову угледна газдинства. Први такав вшпи пољопривредни завод, после онога у Меглин-у код Берлина, била је Хонајмска Академија, која је била установљена 1818 г., чијем је гласу и угледу ускора много допринео био професор Schwerz, те и данас ужива дострјно уважење са својега необично велика успеха и обилатих научних