Дело

112 Д Е Л 0 радова. Затим је 1822 г. установљен био впшн пољопривредни завод ,,Scheissheim“ иод управом Schonleutner-овом, који је доцније, 1852 г., био премештен у Вајхенстепан, камо и данас постоји у вези са пиварском школом н одликује се великим бројем слушалаца. Пољопривредна Академија у Таранту установљена је 1829 г. под Schweitzer-ом п у 1868 г. потекар затворена, онаким истим поводом као и Академија у Меглин-у 1862 године. Приватна Пољопрнвредна Академија код Регенвалд-а у Поморанијн, коју беше засновао неки Karl Sprengel 1742 г. истрајала је само до измака 1858/59 школ. годнне. Уз поменуте стручне заводе постојале су у Немачкој: Академија Eldena од 1835—1877 п Академија Proskau од 1847 до 1881 г. Академија Poppelsdorf, која је била тако исто установљена 1847 г. и доцније допуњена једним одсеком културне технике, развпјала се уз тесну везу са оближњим Универзитетом у Бону све до наших дана. Последња на реду била је Академпја у Валдави (Waldau) код Кенигсберга, од 1858 г., која.је цигло 10 година радила и за тим затворена. Сем овнх школа била је установљена Академија SottingenWeende 1851 г., која је била тесно спојена са тамошњнм Универзитетом. Тако псто имао је оделито обележје F. G. Schulzeов пољопривредни завод, који је био подигнут 1826 г. у Јени и након његова повратка из Елдена 1839 г. понова отворен. Ово је био приватан завод са специјалним насгавним уређењем, који је само у толико био у везн са Јенским Универзитетом, у колико је то било могуће за такве прнлике. Schulze је тада био и сам редован професор државннх наука на Јенском Уннверзитету, те су, угод тому, уза њ и други професори држали своја предавања у његову „Пољопривредном Институту“. Слушаоци овога Пнститута иматрикулисали су се на Универзнтету и добијали су уз то право да и на њему походе предавања. Вредно је нарочито поменути на овом месту, да је проф. Schulze полагао необично велику вредност на везу пољопривредног школовања. са Универзитетима п са пуно разлога нашао је у тој спони најпоузданију заштиту његовим правилно схваћеним смеровима, који су унакрсно управљени били главному циљу: „да академска омладина, уз темељну стручну спрему, уједно постигне и могуће побуде и тежње у свима пдеалима људскога пнтересовања у животу“. За практичку вежбу и поуку Schulze-овом Институту