Дело

X P 0 H II K A 121 ннм лекарннцама за нервозу“, што, као да, не изазва ннтн побуди шире кругове, док Dr. V. Krafft из Ебинга, не изађе €а једним званичним пзвешћем исте године, али тек 1895 и јавно; доказујући: каква би то благодет била за средњу класу света, ако би се установило лечиште за нервне болеснпке са умереним трошковима. Dr. Лудвиг 1895 тражаше да се подигну „домови за изнемогле“ у којима би били смештени не само они сиротани, излечени н пуштени из луднице, него и они тако звани нервозни људи, људи који су бригом, прекомерннм напрезањима или нездравим начином живота телесно и душевно нзнемоглим постали. Те исте године и у том истом смислу пи€аше о том пптању и Dr. Eulenburg; но тек 1896 године, пође за руком Dr. Mobius-y, да изазове и заинтересује шире кругове, €војом брошурицом „о начину како да се лече нервно оболели II о подизању лечпшта за то“. У њој препоручиваше заводе за сиромашне нервно оболеле, и као главан лек рад. Од тог доба покрет у јавноме мнењу заталаса све редове и кругове грађанства. Виђенији психијатри и лекари за нервозу посветише већу пажњу овом питању, и оно већ године 1897 и 98 појави се на дневном реду на скупу лекара за душевне и нервне болестп у ировинцији на Рајни. На овом скупу психијатра беху изабрани Dr. Перети из Графенберга (Peretti) и Dr. Хофман из Дизелдорфа, да спреме извешће о овом питању за потоњи састанак, који се и одржа 10 јуна 1899 године у Бону. Из овог њиховог извешћа у Бону износимо пред читаоце кратак преглед о овом питању, важном како у здравственом тако и економном погледу. Претходно је требало расправити питање: јесулипотребна нервозна лечишта? Пмамо доста знатан број нервозних лечишта, која су добро посећена, што је доказ њихове потребе. Безбројне нервне болести, обпчним лекарским лечењем код куће, не могу се поправити ни излечити, већ оне траже да се болесник удали од свог позива, породице и стручно лечи у заводу. Нема сумње да за такве случајеве постојећи заводи одговарају циљу са највише успеха. Но, оно „али“ тиче се питања: камо новаца? Постојећи заводи, лечишта самосу за богаташе и имућнија лица удешени. На жалост нрохтеви новијег живота нагомилавају број нервних болесника, не само у круговима имућних и богаташа, но ова врста болесника налази се у ве-