Дело

122 Д Е Л 0 лико раширена и код „малих“ чиновнпка, трговачког реда, па и код раденичког сталежа. „Неврастенија, Хипохондрија, Хистерија, наметнуте идеје“ (Zwangsideen) и т. д. вели Dr. Перети, „нису привилегије богаташа“. За сиромашне нервно оболеле за данас доста је рђаво. Д о м о в п з а д у ш е в н о о б о л е л е за њнх су затворени, ј едно због врло строгих законских прописа, ко се сме примити у лудницу, а после и зато, што су за њих неподесни, јер су удешавани за сасвим друге прилике. Општа болница није такође место за такве болеснике, нити се могу они нодчињавати оном реду, нити им се по правилу тамо може обратити она пажња и оно саучешће, а не могу ту наћи ни сретстава за лечење. Отуда долази то, да управа болнице, кад често мора ове досадне болеснике да приме, гледа, да их се отпуштањем што пре ослободи. Услед оваквих неприлика и околности, велики број нервно оболелих (свију врста) остаје неизлечен, неспособан за рад, и тако се увећава број иеспособне радне снаге што је важан губитак за општност. Ово мишљење потврдише и подаци чињенп од стране Dr. Хофмана, ради остварења једног лечишта за нервно оболеле на Рајни. У тој намерн обрати се он свима већим болнпцама, и појединим лекарима за извешће. На жалост од свнју не доби одговора; јер од 76 завода, одговорише му само 36 и само три лекара. Лекари рачунаху да су од нервозе лечила око 600 лица, којима је потребовало лечење у заводу, а у 36 болница године 1898 лечено је таквих болесника око 1760. А према постојећим нриликама од ових 1760 болесника .једва да ее.једна половина сад налази по болницама. Са обзиром на све околности рачунао је Dr. Хофман, само из своје праксе, број лица (ове болести), која су потребовала лечење и негу заводску, и вели да је лечно од нервозе свега 433, од којих су били 284 мушки a 149 женских лица; примећујући, да и ово бројање његово само је малп део од великог броја нервозннх болесника, које је лечио а није прнбележио. Може се тек замислити, до које би се висине овај број попео за целу немачку царевину, кад би се тачни подацн о томе прибавили и водили. Кад се, дакле, са снгурношћу може да одговори на питање о потреби оваквнх завода изнето је на дневни ред друго пнтање: за коју врсту нервних болести? Један део ових болести иапред смо поменули, a то су неке врсте Неврасте-