Дело

X P 0 H II K A 125 општнне. He може се очекивати, да држава чини издатке новчане, за нешто ново, још неопробано и неутврђено. Али позив и апеловање на округе, срезове и општпне такође су несигурни, погпто они плаћају окружнн болнички прирез, а свака општина н бесплатно лечење сиромашним грађанима, те би новим прирезом још већма за оваква лечишта била оптерећени. Шта остаје? Ништа друго, до апела на приватна доброчинства и дарежљнвост која су сјајне резултате показала приликом остварења лечишта за туберкулозне. На сваки начнн ваља пмати на уму ту околност, да туберкулозна беда распрострањена и очевидна у све слојеве друштва својим страхом од заразе претећим гласом проговорила је где треба; те се отворила кеса и срце, а мање опасна и скромна нервозна болест нема те моћи утицања на добровољне прилоге и дарежљивост. Добро ћемо учинити, дакле, ако дарежљнвост и добровољне прилоге не рачунамо у нешто сигурно за њихово остварење. Много већем учешћу можемо се надати од еснафа, од чланова пзвесних удружења, јер њихова је дужност, да оболелом члану и неспособноме за рад, од тога дана па за 14 недеља дају издржање н лекове. Слично овоме вредн и за раденичке болесннчке касе, нарочито за инвалидска и осигуравајућа друштва; пошто сва она налазе рачуна да свога оболелога члана од нервозне болести шаљу благовремено у лечишта на лечење, како би се што пре опоравио и за рад оспособпо. II тако при закључку свог извештаја Dr. Peretti нзјављује наду, да овим сложним дејствовањем разних каса и појединнх добротвора и добровољннх прплога ствар о подизању лечишта за нервозне, за сиромашне, није неостварљива н немогућна у блиској будућности. Бон.